[pi\u0161em adaptaciju Omladine bez boga]<\/p>\n\n\n\n

Vidimo \u010doveka u ranim tridesetim kako stoji ispred prozora i posmatra grad. Kako stoji ispred prozora, u ruci dr\u017ei \u010da\u0161u viskija i posmatra grad. To je bez sumnje jedan uspe\u0161an mlad \u010dovek i to nam je jasno jer je obu\u010den u skupo odelo a stan u kome se nalazi (a za koji sa izvesno\u0161\u0107u mo\u017eemo da pomislimo da je njegov), je opremljen sa onom vrstom minimalizma koja ume da kriju\u0107i luksuz savr\u0161eno da do znanja da taj nivo stilskog odricanja nije dostupan svakom. Mlad \u010dovek posmatra grad koji se otvara pred njim, grad koji smo ve\u0107 mnogo puta videli u filmovima koji se bave ljudima koji \u017eive u luksuzno opremljenim stanovima kao \u0161to je ovaj u kom on sada stoji pored prozora, i najverovatnije o ne\u010demu razmi\u0161lja.
On to sasvim sigurno radi.
On razmi\u0161lja.
Sasvim sigurno razmi\u0161lja.
To je sasvim sigurno. Sasvim sigurno razmi\u0161lja jer je poza u kojoj se nalazi, sa \u010da\u0161om viskija u ruci, zaustavljen ispred prozora, zagledan u grad koji otvara pred njim, tipi\u010dna za uspe\u0161ne mu\u0161karce u trenutku kada potonu u misli – a on je upravo to, on je jedan uspe\u0161an mlad mu\u0161karac.
On dakle razmi\u0161lja. Posmatra grad i razmi\u0161lja.
On je potonuo u misli.
Viski koji dr\u017ei u ruci ne pije, i to je jo\u0161 jedan dokaz da ga je to o \u010demu razmi\u0161lja potpuno obuzelo. Iako je u pitanju skup viski
\/ Trideseset sedam godina star single malt Port Ellen.
Iako je dakle u pitanju star i skup viski, on ga ne pije i to je jo\u0161 jedan dokaz da su ga misli potpuno obuzele, zaustavile u ne\u010demu \u0161to bi mogli da zamislimo da mu je postalo obi\u010daj
\/ (da kada do\u0111e ku\u0107i posle posla popije \u010da\u0161u Port Ellena)
Mo\u017eemo da zamislimo da je njegov obi\u010daj da kada do\u0111e sa posla, pre nego \u0161to skine formalnu ode\u0107u, sipa \u010da\u0161u viskija
\/ Port Ellena
\/ da sipa \u010da\u0161u Port Ellena i poku\u0161a da rezimira dan jer je to ne\u0161to \u0161to svi uspeni mu\u0161karci rade kada zavr\u0161e sa napornim i uspe\u0161nim danom – oni naime rezimiraju. Oni svaki dan zavr\u0161e jednom vrstom rezimea koji \u0107e im pomo\u0107i da sutra uz jutarnju kafu naprave plan za dan koji dolazi a koji \u0107e bez sumnje biti jednako naporan i jednako uspe\u0161an i koji \u0107e na kraju tako\u0111e zahtevati rezime. I to je deo tajne njihovog uspeha \u2013 sposobnost da se misli obuzdaju, da se podele na vi\u0161e i manje bitne, da se klasifikuju – misli koje nama koji nismo uspe\u0161ni mu\u0161karci lete, kovitlaju se, sudaraju, sukobljavaju, prepli\u0107u i kome\u0161aju – ukratko koje \u010dine da nam se dan zavr\u0161i u nekoj vrsti misaonog kovitlaca, oni sa druge strane (uspe\u0161ni mladi mu\u0161karci) uspevaju da dovedu u red, da bi sutradan ujutro, pre nego \u0161to dan i po\u010dne, ta\u010dno znali \u0161ta je potrebno uraditi. On to zna, i zato je on uspe\u0161an mlad mu\u0161karac – jer je ve\u0107 nekoliko godina za redom ta\u010dno zna \u0161ta je potrebno uraditi.
I zato je tako dobro pla\u0107en.
I zato nosi tako skupo odelo.
I zato ima stan sa pogledom na grad koji celom svetu budi \u017eelju.
I zato pije viski koji je stariji od njega.
Ali on viski ne pije, to ne treba da zaboravimo. Ve\u010deras, za razliku od drugih ve\u010deri, on viski ne pije, ve\u0107 ga samo dr\u017ei u ruci, posmatra grad i o ne\u010demu razmi\u0161lja.
I mi razmi\u0161ljamo. Poku\u0161avamo da zamislimo \u0161ta je to o \u010demu bi ovaj \u010dovek mogao da razmi\u0161lja, jer i on, ba\u0161 kao i grad koji se pred njim otvara, u nama budi fantaziju. Kao i grad \u010dija se panorama otvara pred njegovim pogledom, ovaj mlad mu\u0161karac u nama budi \u017eelju, posebno zbog toga jer je o\u010digledno da ve\u010deras za njega nije obi\u010dno ve\u010de. Ono \u0161to vidimo nije \u010dovek koji se bavi rezimiranjem radnog dana, ve\u0107 nekog koga su misli odvele na neko sasvim drugo mesto.
Mo\u017eda razmi\u0161lja o nekom lepom mladom \u017eenskom telu.
Ili lepom mladom mu\u0161kom telu.
Mo\u017eda stvarno razmi\u0161lja o nekom lepom mladom ili starom, mu\u0161kom, \u017eenskom ili nekom tre\u0107em telu ali najverovarnije uop\u0161te ne razmi\u0161lja o bilo kakvom telu, a naro\u010dito ne o tu\u0111em telu jer kao prvo, uspe\u0161an mlad mu\u0161karac ne mora nikada da razmi\u0161lja o lepim mladim telima jer kada su mu potrebna lepa mlada tela ona su jednostavno tu, nekako se stvore, kao da osete njegovu \u017eelju i jednostavno se stvore, on se samo okrene i ona su jednostavno tu, mlada lepa tela, on samo trepne, za trenutak odmori o\u010di i kada ih otvori, gle! ona su tu, ponekad i ne zna da ih \u017eeli ali kada otvori o\u010di i vidi da su se tela stvorila tu on shvati da ih zapravo \u017eeli i da su se ona stvorila u njegovom stanu sa razlogom a ne bez njega, kao da su znala ne\u0161to \u0161to on nije, mlada lepa tela, naime da ih \u017eeli, da su mu potrebna, kao da on ne mora \u010dak ni da pomisli na njih, a ona to znaju, samo trepne i gle! tu su. To je prvi razlog, jer on o tu\u0111im telima nikada ne razmi\u0161lja – ni o mladim lepim telima koja mu bude \u017eelju, ni o telima onih seljana \u010dije fotografije mu svaki dan zatrpavaju inbox, koje mu bude ga\u0111enje.
Mrtvim telima.
Bez obzira da li su ru\u017ena i mrtva ili lepa i mlada tela, on o telima, o tu\u0111im telima jednostavno ne razmi\u0161lja.
\u010cije fotografije mu svaki dan \u0161alju.
Koje ka\u010de na zidove zgrade u kojoj \u017eivi.
Koje mu ubacuju u po\u0161tansko sandu\u010de.
Koje nose na transparentima ispred zgrade korporacije za koju radi.
(Pauza)
To je prvi razlog, \u0161to on o tu\u0111im telima jednostavno ne razmi\u0161lja. Drugi je to \u0161to cela njegova poza, njegov stav, govori o tome da sve to ima mnogo vi\u0161e veze sa mislima nego sa ne\u010dim telesnim i to mislima koje su stare, mnogo starije i od fotografija mrtvih seljana u Indiji koja bude ga\u0111enje i od lepih mladih tela koja bude \u017eelju.
To su stare misli, stara se\u0107anja.
Sasvim sigurno su to neka stara se\u0107anja.
Verovatno je odlutao u neko drugo vreme, kada je jo\u0161 bio sasvim mali de\u010dak.
Zami\u0161ljamo ga kao de\u010daka, i vidimo:
Jedno drvo kroz koje se probija sunce.
Travnjak koji je prepun \u017eivota.
I jednog de\u010daka koji u toj travi le\u017ei i ose\u0107a – sunce koje mu greje lice i \u017eivot koji ga golica po nogama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

[pi\u0161em adaptaciju Omladine bez boga] Vidimo \u010doveka u ranim tridesetim kako stoji ispred prozora i posmatra grad. Kako stoji ispred prozora, u ruci dr\u017ei \u010da\u0161u viskija i posmatra grad. To je bez sumnje jedan uspe\u0161an mlad \u010dovek i to nam je jasno jer je obu\u010den u skupo odelo a stan u kome se nalazi (a Read more about golicanje<\/span>[…]<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":933,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":true,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","enabled":false},"version":2}},"categories":[14,44],"tags":[49],"class_list":["post-932","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog","category-scena","tag-pozoriste"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/serveimage3.jpg?fit=320%2C180&ssl=1","jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p4nQbN-f2","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/932","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=932"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/932\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":937,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/932\/revisions\/937"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/933"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=932"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=932"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=932"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}