In the absence of relationship with God, all curiosity is sin<\/span><\/p><\/blockquote>\n

U dana\u0161njem cini\u010dnom svetu, prva asocijacija kada razmi\u0161ljamo o radoznalosti je verovatno naivnost deteta, neke odrasle osobe sa te\u0161ko\u0107ama u razvoju ili druge osobe koja jo\u0161 uvek nije savim razvila dru\u0161tvene sposobnosti. Razlog za to je verovatno \u0161to radoznalost podrazumeva da postoje stvari koje ne znamo, polja kojima ne vladamo, u kojima dakle ne mo\u017eemo da nastupamo sa pozicije koja se od nas zahteva \u2013 osobe koja vlada situacijom, sigurne u sebe, osobe koja dr\u017ei stvari pod kontrolom… sa pozicije fah idiota. Verovatno ne postoji obezvre\u0111enija pozicija u vremenu koje nas ili stalno poziva na akciju (u imperativu \u201erevolucionarne\u201c pseudo-aktivnosti) ili na odustajanje (u cini\u010dnom hispteraju) a i \u010dini se prirodnim da je u trenutku u kom \u017eivimo, u kom je prekarnost postala svakodnevnica za veliku ve\u0107inu ljudi, potreba da za ne\u010dim stalnim, stabilnim, ne\u010dim \u0161to \u0107e nam pru\u017eiti bilo kakav ose\u0107aj sigurnosti, sna\u017enija od \u017eelje da se upustimo u ne\u0161to novo a \u0161to ne mora nu\u017eno da bude i bolje.<\/p>\n

Sam sam postao svestan va\u017enosti radoznalosti tek kada sam pre godinu dana shvatio sam je potpuno izgubio. Godinama sam \u017eiveo u modu pre\u017eivljavanja, pre svega zbog objektivnih (ekonomskih, „\u017eivotnih“\u2026) okolnosti. Radoznalost sam zamenio ose\u0107ajem zadovoljstva \u2013 postalo mi je va\u017eno da nisam \u201elo\u0161e\u201c \u2013 da nisam sam, da nisam gladan, nesre\u0107an. To stanje bi naravno mogli da nazovemo depresija, i razmi\u0161ljanje o radoznalosti bi isto tako moglo da bude i razmi\u0161ljanje o depresiji ali s obzirom da je depresija postala dominantno stanje za ovaj stupanj razvoja bur\u017eoaskog dru\u0161tva, o njoj se ovih godina dosta pi\u0161e. Mislim da nam razmi\u0161ljanje o onome za \u0161ta verujem da je njena suprotnost – o radoznalosti \u2013 mo\u017ee otvoriti prostor za neke nove uvide ili bar nove na\u010dine da vidimo svet i sebe kao deo tog sveta (\u0161to je mnogo ve\u0107a stvar nego \u0161to se to na prvi pogled \u010dini).<\/p>\n

Radoznalost je pre svega otvorenost prema svetu – svest o tome da postoji alternativa. Ona u po\u010detku isklju\u010duje vrednovanje, ne bavi se time da alternativa mora biti bolja od sada\u0161njeg stanja ali ako iz radoznalosti posmatramo svet oko nas, svesni smo da alternativa postoji, kao i to da verovatno postoji i vi\u0161e nego jedna. To zna\u010di da je stav koji proizilazi iz radoznalosti nu\u017eno nedogmatski. Ovo stanje bi od zavisnosti od pogleda na svet mogli da posmatramo kao proto-revolucionarno stanje kontakta sa dru\u0161tvom (klasom, rodom), religiozno stanje kontakta sa Bogom, ili kao vid jungovske integrisane li\u010dnosti. Verujem da sva ova stanja opisuju sli\u010dan ose\u0107aj dubokog kontakta i otvorenosti za svet oko sebe i da je jedina razlika \u0161ta sa tim ose\u0107ajem \u017eelimo da uradimo, \u0161to zavisi samo od na\u0161e ideolo\u0161ke pozicije. (Tek kada razmi\u0161ljam o radoznalosti postaju mi jasni trenuci kao \u0161to je onaj u kom sam kao mali nabe\u0111eni anarhista u srednjoj \u0161koli do\u017eiveo duboko razumevanje sa jednim monahom – pobegao sam iz \u0161kole, sedeo na klupi i pu\u0161io, on je do\u0161ao i pitao da li mo\u017ee da sedne pored mene. Proveli smo sat vremena u razgovoru u kom sam u \u0161oku shvatio da su nam osnovne pozicije skoro identi\u010dne. Dva dana pre toga me je pop skoro zgazio voze\u0107i crni audi sa zatamljenim staklima.)<\/p>\n

Na dru\u0161tveno politi\u010dkom polju pitanjem radoznalosti se posredno bavi Franko Berardi u knjizi \u201eAfter the future\u201c, u kojoj je mapirao odnos prema budu\u0107nosti tokom novije istorije, od feti\u0161izacije u vreme moderni (po\u010dev\u0161i od futurizma), do kraja budu\u0107nosti sa \u201eNo future\u201c Pistolsa osamdesetih godina pro\u0161log veka i Te\u010derkine TINA-a (\u201ethere is no alternative\u201c – kapitalizmu). Berardija je sasvim mogu\u0107e \u010ditati iz ugla razmi\u0161ljanja o radoznalosti s tim \u0161to postoji jedna klju\u010dna razlika \u2013 ono \u0161to je u moderni postojalo kao mitologizacija budu\u0107nosti \u2013 opsednost novim \u2013 ne postoji u stanju radoznalosti. Radoznalost od nas ne zahteva akciju i kao takva (za razliku od modernih politi\u010dkih ili umetni\u010dkih projekata) te\u0161ko mo\u017ee biti korisna za stvaranje vi\u0161ka vrednosti. Ono \u0161to nas istorija u\u010di je da je previ\u0161e \u010desto revolucija (svejedno da li u dru\u0161tvenom ili polju kulture) zna\u010dila samo revoluciju sredstava za proizvodnju tako da bi mogli da ka\u017eemo da danas jo\u0161 uvek \u017eivimo u imperativu permanentne \u201erevolucije\u201c koja \u0107e verovatno trajati sve dok nam ne ponestane fosilnih goriva. Radoznalost sa druge strane ne poziva na revoluciju. Ona ne poziva ni na \u0161ta. Ali iako je zbog toga \u0161to ni\u0161ta od nas ne zahteva (i naviknuti na taj stalni poziv na pseudo-aktivnost) percipiramo kao pasivno stanje, ona to nije. Stanje neprestanog kontakta koje ona podrazumeva predstavlja vrstu aktivnosti za koju smo sve manje i manje sposobni. Sama radoznalost nije aktivnost na na\u010din na koji smo nau\u010dili da razumemo aktivnost, ali ona je uslov bez koje prava (a ne neoliberalna \u201erevolucionarna\u201c pseudo) aktivnost – nije mogu\u0107a. Osim toga, radoznalost ne ume da poseduje, i kao takva je u temeljnom sukobu sa samim ustrojstvom bur\u017eoaskog dru\u0161tva. Po\u010detnu fazu romanti\u010dnog odnosa (ali \u010desto i prijateljskog, profesionalnog, sa autorom kog \u010ditamo…) uvek prepoznajemo kao radoznalost. Ko je ta osoba? Da li je mogu\u0107e da je ba\u0161 onakva kakvom je do\u017eivljavam? Trik ljubavi je to da \u0161to vi\u0161e upoznajemo osobu u koju smo zaljubljeni – sve smo vi\u0161e radoznali u vezi sa njom i samim tim i sve vi\u0161e zaljubljeni. Ali nau\u010deni smo da u nekom trenutku po\u017eelimo da je posedujemo, da ona bude na\u0161a jer ose\u0107aj zaljubljenosti ne mo\u017ee da traje ve\u010dno. Isto kao \u0161to smo u vezi sa novim ajfonom zaista radoznali samo tokom tizer faze reklamne kampanje nakon koje se prirodno o\u010dekuje da po\u017eelimo da on bude na\u0161, i u ljubavi trenutak u kom partner postaje \u201ena\u0161\u201c (brak) – kada ose\u0107amo da ga zaista poznajemo – ozna\u010dava i kraj radoznalosti, kraj zaljubljenosti.<\/p>\n

Ono \u010dega sam postao svestan gaje\u0107i dete i rade\u0107i lo\u0161e pla\u0107ene fizi\u010dke poslove je da je, gledaju\u0107i iz klasnog ili feministi\u010dkog ugla, jasno da je radoznalost privilegija. Siroma\u0161tvo ubija radoznalost. Stres ubija radoznalost. Depresija ubija radoznalost. Ali nisam do kraja siguran \u0161ta je tu starije – izlazak iz depresije uvek izgleda kao neki alhemijski ritual ili onaj trenutak kada baron Minhauzaen sam sebe izvla\u010di iz rupe tako \u0161to se povu\u010de za per\u010din: radoznalost se vra\u0107a samo na jedan na\u010din – tako \u0161to smo radoznali. Pritom naravno da ne mislim da se iz siroma\u0161tva mo\u017ee iza\u0107i sopstvenim trudom, u najve\u0107em broju slu\u010dajeva takva ideja predstavlja potpunu fantaziju. Govorim o ne\u010demu drugom – da pitanje li\u010dne ili dru\u0161tvene promene zavisi ne samo od na\u0161e radoznalosti ve\u0107 i od toga kako reagujemo na tu\u0111u radoznalost. Da li nas pla\u0161i radoznalost na\u0161eg partnera ili \u0107e nam poverenje i ljubav dozvoliti da njena radoznalost hrani na\u0161u? Revolucionarna situacija je ona kada se u dru\u0161tvenim okolnostima koje dozvoljavaju najmanji stupanj radoznalosti, ona (\u201enekim \u010dudom\u201c) radikalizuje do krajnjih granica. Kritika da dru\u0161tvena promena ne zavisi od (\u201enekog naivnog new age koncepta\u201c) radoznalosti ve\u0107 od stepena organizovacije u kriti\u010dnoj dru\u0161tvenoj situaciji samo donekle ima smisla. Za\u0161to danas, kada je situacija verovatno nikada nije bila te\u017ea ima tako malo organizovanja? \u0160ta je bilo druga\u010dije u vreme Komune? Da li su oni zaista znali \u0161ta rade? Osim \u0161to su dru\u0161tveno istorijski uslovi danas sasvim druga\u010diji, \u010dinjenica je i da od osamdesetih godina \u017eivimo pod neprestanom ideolo\u0161kom torturom \u010diji je cilj ubijanje radoznalosti a posledica sistemska depresija i kultura panike.<\/p>\n

Postoji ne\u0161to \u201ezdravorazumski\u201c u na\u0161em strahu od dru\u0161tvenih alternativa, ili (ne nu\u017eno seksualne) radoznalosti na\u0161eg partnera \u2013 svest da u toj vrsti otvorenosti za svet postoji ne\u0161to destabi\u0161u\u0107e, ne\u0161to \u0161to nam mo\u017ee ugroziti i onako nestabilnu poziciju. Protivte\u017ea tom strahu mo\u017ee biti samo zajedni\u010dka vera u ljubav, u radoznalost, poverenje, i vera da tvoja radoznalost hrani moju i obrnuto. To predstavlja \u201e\u010dudo\u201c radoznalosti \u2013 u odre\u0111enim dru\u0161tvenim okolnostima, ona postaje je zarazna. U trenutku kada se na zidovima dvora starog, naturalizovanog poretka pojave pukotine, radoznalost postaje ne\u0161to \u0161to u osnovi podriva veru u \u201ezdrav razum\u201c (strah i depresiju), a zajedni\u010dko delovanje (dru\u0161tveno organizovanje), ljubav – postaje ne\u0161to prirodno i neupitno.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

In the absence of relationship with God, all curiosity is sin U dana\u0161njem cini\u010dnom svetu, prva asocijacija kada razmi\u0161ljamo o radoznalosti je verovatno naivnost deteta, neke odrasle osobe sa te\u0161ko\u0107ama u razvoju ili druge osobe koja jo\u0161 uvek nije savim razvila dru\u0161tvene sposobnosti. Razlog za to je verovatno \u0161to radoznalost podrazumeva da postoje stvari koje Read more about O radoznalosti<\/span>[…]<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":794,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":true,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","enabled":false},"version":2}},"categories":[14,8],"tags":[18],"class_list":["post-793","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog","category-laksativ","tag-free-flow"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2018\/06\/sub-buzz-11096-1491851498-5.jpg?fit=715%2C580&ssl=1","jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p4nQbN-cN","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/793","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=793"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/793\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":797,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/793\/revisions\/797"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/794"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=793"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=793"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=793"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}