„Postavlja se opravdano pitanje: kako je mogu\u0107e ratne zlo\u010dince, lica komandno odgovorna za ratne zlo\u010dine, lica koja su bili pripadnici formacija koje su \u010dinile ratne zlo\u010dine i vojno sara\u0111ivala sa fa\u0161isti\u010dkim okupatorom, proglasiti za \u017ertve? Tako\u0111e, to \u0161to je velik broj nesumnjivih ratnih zlo\u010dinaca ubijen bez su\u0111enja, streljan nakon zarobljavanja i ubijen iz osvete, ne \u010dini ova lica (nevinim) \u017ertvama“<\/p><\/blockquote>\n
Uvodna razmatranja<\/strong><\/p>\n Vlada Republike Srbije je 9. jula 2009. donela odluku o formiranju Dr\u017eavne komisije za pronala\u017eenje i obele\u017eavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobo\u0111enja 1944. (skra\u0107eno: Dr\u017eavna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944). Na \u010delu komisije imenovana su trojica istori\u010dara: predsednik Slobodan Markovi\u0107, docent na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu, sekretar Sr\u0111an Cvetkovi\u0107, nau\u010dni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, dok je za koordinatora Odbora za istra\u017eivanje Dr\u017eavne komisije imenovan Mom\u010dilo Pavlovi\u0107, direktor Instituta za savremenu istoriju.<\/p>\n Formiranje Dr\u017eavne komisije, po na\u0161em mi\u0161ljenju, predstavlja tipi\u010dan primer \u201epoliti\u010dkog posezanja za mrtvima\u201c.<\/p>\n Dr\u017eavna komisija za tajne grobnice formirana je po ugledu na sli\u010dno telo koje je 1990. formirano u Republici Sloveniji: Komisija Vlade Republike Slovenije za re\u0161avanje pitanja prikrivenih grobnica, i po ugledu na komisiju koja je 1991. formirana u Republici Hrvatskoj: Komisija za utvr\u0111ivanje ratnih i poratnih \u017ertava.<\/p>\n Revolucionarni subjekat koji je krajem Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije omogu\u0107io izvo\u0111enje socijalne revolucije uporedo sa borbom za oslobo\u0111enje zemlje od fa\u0161isti\u010dkog okupatora, u slu\u017ebenom neoliberalnom poretku se\u0107anja predstavljen je kao snaga koja je zasnovala politi\u010dku vlast primenom revolucionarnog terora i posleratne dr\u017eavne represije, a ne zahvaljuju\u0107i \u0161irokoj podr\u0161ci u narodu i me\u0111unarodnom priznanju. S obzirom da je pobeda jugoslovenskog komunisti\u010dkog pokreta osujetila restauraciju predratnog dru\u0161tveno-ekonomskog poretka koji je istorijski prihvatljiv zagovornicima vladaju\u0107e ideologije nakon 2000, nosioci dr\u017eavne istorijske politike nastoje da protivnike jugoslovenskih komunista iz redova snaga kolaboracije rasterete negativnog istorijskog nasle\u0111a.<\/p>\n Medijska kampanja uo\u010di i nakon osnivanja Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice dodatno je aktuelizovala istorijski stereotip o visokim brojkama stradalih, naro\u010dito na podru\u010dju Beograda i u pojedinim delovima centralne Srbije.<\/p>\n U dominantnom medijskom narativu koji je pratio rad Dr\u017eavne komisije, pre\u0107utkivana je odgovornost snaga kolaboracije za ratne zlo\u010dine i saradnju sa okupatorom, dok su pojedini istra\u017eiva\u010di pro\u0161losti u javnosti istupali sa pretpostavkama stradalih nakon oslobo\u0111enja koje podrazumevaju uveli\u010dane brojke. Ipak, upravo su rezultati Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice, prezentovani u elektronskom registru \u201eOtvorena knjiga\u201c, demantovali prethodne neutemeljene pretpostavke o broju i strukturi stradalih.<\/p>\n Formiranje Dr\u017eavne komisije inicirao je istori\u010dar Mom\u010dilo Pavlovi\u0107[ref]Mom\u010dilo Pavlovi\u0107, \u201e\u2019Zlo\u010dini oslobodilaca\u2019 \u2013 zadatak srpske istoriografije visokog prioriteta\u201c, Istorija 20. veka, 3\/2010, Beograd, 2010, str. 10-11.[\/ref]. Dr\u017eavna komisija ne bi bila formirana da nije postojala jasna politi\u010dka volja (politi\u010dki konsenzus unutar vladaju\u0107e koalicije na \u010delu sa Demokratskom strankom) koja je omogu\u0107ila njeno osnivanje. O tome je svedo\u010dio Slobodan Homen, dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu pravde, neposredno uo\u010di formiranja komisije: \u201eHomen je podsetio da je Vlada formirana od razli\u010ditih stranaka, ali da je i odluka o formiranju komisije za istra\u017eivanje istine o pogubljenju Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, doneta jedinstveno i jednoglasno: \u2019To nam jasno govori da postoji politi\u010dka volja i da su okolnosti sazrele. Svi se sla\u017eemo sa konceptom rada komisije za pronala\u017eenje posmrtnih ostataka generala Mihailovi\u0107a, tako \u0107emo da se sla\u017eemo i sa radom budu\u0107e komisije za otkrivanje svih tajnih grobnica u zemlji, gde se nalaze posmrtni ostaci \u010dlanova na\u0161e familije, ro\u0111aka, prijatelja, kom\u0161ija…\u201c[ref]\u041f. \u0412\u0430\u0441\u0438\u0459\u0435\u0432\u0438\u045b, \u0410. \u041f\u0430\u043b\u0438\u045b, \u201e\u0412\u0435\u0447\u0435\u0440\u045a\u0435 \u041d\u043e\u0432\u043e\u0441\u0442\u0438 \u0438 \u0418\u043d\u0441\u0442\u0438\u0442\u0443\u0442 \u0437\u0430 \u0441\u0430\u0432\u0440\u0435\u043c\u0435\u043d\u0443 \u0438\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0443 \u043e\u0434\u0440\u0436\u0430\u043b\u0438 \u043e\u043a\u0440\u0443\u0433\u043b\u0438 \u0441\u0442\u043e \u043e \u043e\u0442\u043a\u0440\u0438\u0432\u0430\u045a\u0443 \u043d\u0435\u0434\u0435\u043b\u0430 \u0432\u043b\u0430\u0441\u0442\u0438 \u043f\u043e\u0441\u043b\u0435 \u0414\u0440\u0443\u0433\u043e\u0433 \u0441\u0432\u0435\u0442\u0441\u043a\u043e\u0433 \u0440\u0430\u0442\u0430. \u0412\u043b\u0430\u0434\u0430 \u0458\u0435 \u0441\u043f\u0440\u0435\u043c\u043d\u0430 \u0434\u0430 \u0444\u043e\u0440\u043c\u0438\u0440\u0430 \u043a\u043e\u043c\u0438\u0441\u0438\u0458\u0443\u201c, \u0412\u0435\u0447\u0435\u0440\u045a\u0435 \u043d\u043e\u0432\u043e\u0441\u0442\u0438, LVI, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 2.7.2009, \u0441\u0442\u0440. 11.[\/ref]<\/p>\n U programskom dokumentu navedeni su osnovni ciljevi Dr\u017eavne komisije: \u201e1) istra\u017eiti, prona\u0107i i obele\u017eiti sve tajne grobnice u kojima se nalaze ostaci streljanih posle septembra 1944, 2) utvrditi ta\u010dan broj streljanih lica od septembra 1944.\u201c[ref]\u0421\u0440\u0452\u0430\u043d \u0426\u0432\u0435\u0442\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0414\u0440\u0436\u0430\u0432\u043d\u0430 \u043a\u043e\u043c\u0438\u0441\u0438\u0458\u0430 \u0437\u0430 \u0442\u0430\u0458\u043d\u0435 \u0433\u0440\u043e\u0431\u043d\u0438\u0446\u0435 \u0443\u0431\u0438\u0458\u0435\u043d\u0438\u0445 \u043f\u043e\u0441\u043b\u0435 12. \u0441\u0435\u043f\u0442\u0435\u043c\u0431\u0440\u0430\u00a0 1944. \u0413\u043e\u0434\u0438\u0448\u045a\u0438 \u0438\u0437\u0432\u0435\u0448\u0442\u0430\u0458 2010, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 2010, \u0441\u0442\u0440. 7.[\/ref]<\/p>\n O\u010digledno je da isticanje 12. septembra 1944. u nazivu komisije podrazumeva poznati govor kralja Petra II Kara\u0111or\u0111evi\u0107a na londonskom BBC-u, kazivan upravo 12. septembra 1944, u kome je Petar II pozvao jugoslovenske narode da se ujedine i pristupe NOVJ \u201epod mar\u0161alom Titom\u201c. \u201eSvi oni koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budu\u0107nosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, ne\u0107e uspeti da se oslobode izdajni\u010dkog \u017eiga ni pred narodom, ni pred istorijom.\u201c[ref]Zbornik NOR-a, XIV\/4, Beograd, 1985, str. 1041.[\/ref]<\/p>\n Prethodno, Glavni \u0161tab NOV i PO Srbije uputio je 26. avgusta 1944. poziv \u010detnicima Dra\u017ee Mihailovi\u0107a da se priklju\u010de jedinicama NOV i PO i bore protiv okupatora i kvislinga,[ref]\u0417\u0431\u043e\u0440\u043d\u0438\u043a \u041d\u041e\u0420-\u0430, I\/20, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 1965, \u0441\u0442\u0440. 679.[\/ref] dok je ukazom kralja Petra II 25. avgusta 1944. stavljen van snage ukaz o pretvaranju \u0161taba Dra\u017ee Mihailovi\u0107a u Vrhovnu komandu JVuO, \u010dime je Vrhovna komanda raspu\u0161tena.[ref]Zbornik NOR-a, XIV\/4, Beograd, 1985, str. 1037.[\/ref] Predsednik NKOJ i vrhovni komandant NOV i POJ, Josip Broz Tito, 30. avgusta 1944. uputio je \u201eposlednji poziv svim zavedenim slugama okupatora da iz kvislin\u0161kih i kolaboracionisti\u010dkih formacija do 15. septembra 1944. pre\u0111u u NOVJ ili joj predaju oru\u017eje i opremu\u201c. Poziv se odnosio na \u010detnike, slovena\u010dke i hrvatske domobrane.[ref]Zbornik NOR-a, II\/13, Beograd, 1982, str. 876-877.[\/ref] Prema nare\u0111enju mar\u0161ala Tita domobrani i \u010detnici koji bi pre\u0161li na stranu NOVJ bili su i nakon 15. septembra 1944. raspore\u0111ivani u jedinice NOVJ. U nare\u0111enju vrhovnog komandanta NOV i POJ od 15. septembra 1944. isti\u010de se da zarobljene pripadnike snaga kolaboracije koji se neposredno pred zarobljavanje \u201ena strani neprijatelja sa oru\u017ejem u ruci bore protiv NOV i POJ\u201c treba\u00a0 \u201estaviti pred vojni sud i po hitnom postupku suditi im i najstro\u017eije kazniti\u201c.[ref]Zbornik NOR-a, II\/14, Beograd, 1982, str. 106.[\/ref] Isto tako, nove vlasti su 21. novembra 1944, ponudile „op\u0161tu amnestiju licima koja su u\u010destvovala u \u010detni\u010dkim jedinicama Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, ili su ih pomagala, ili su bila u jednicama hrvatskoh ili slovena\u010dkog domobranstva. Van amnestije nalazili su se usta\u0161e i pripadnici Ljoti\u0107evih „dobrovoljaca“, kao i ratni zlo\u010dinci i intelektualci inspiratori zlo\u010dina, nezavisno kojim su formacijama pripadali.“[ref]\u041c\u0438\u043b\u0430\u043d \u0422\u0435\u0440\u0437\u0438\u045b, \u201e\u0413\u0443\u0431\u0438\u0446\u0438 \u0447\u0435\u0442\u043d\u0438\u043a\u0430 \u0414\u0440\u0430\u0436\u0435 \u041c\u0438\u0445\u0430\u0438\u043b\u043e\u0432\u0438\u045b\u0430 \u043d\u0430 \u0417\u0435\u043b\u0435\u043d\u0433\u043e\u0440\u0438 \u0438 \u0421\u0443\u0442\u0458\u0435\u0441\u0446\u0438 \u2013 \u043c\u0430\u0458 1945.\u201c, \u0412\u043e\u0458\u043d\u043e-\u0438\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0441\u043a\u0438 \u0433\u043b\u0430\u0441\u043d\u0438\u043a, 2\/2011, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 2011, \u0441\u0442\u0440. 72.[\/ref] Dakle, amnestiji nisu podlegali dobrovoljci u fa\u0161isti\u010dkim formacijama.<\/p>\n Sve do kraja rata prebezi iz \u010detni\u010dkih redova prelazili su u redove NOVJ pod uslovom da nije dokazano da su skrivili ne\u010dije stradanje. Tako\u0111e, tokom prethodnih meseci 1944. (pre 12. septembra 1944), zabele\u017eeni su brojni primeri po\u0161tede \u017eivota zarobljenih pripadnika JVuO, na tlu Srbije, od strane pripadnika NOVJ. Zapravo, takva praksa je bila uobi\u010dajena, iako je bilo i primera streljanja zarobljenih pripadnika JVuO. Isto tako, zabele\u017eeni su i primeri streljanja dezertera iz JVuO od strane njihovih saboraca. Tako na primer, Ljubomir Jovanovi\u0107 Patak, komandant Timo\u010dkog korpusa JVuO, 16. juna 1944. izvestio je Dra\u017eu Mihailovi\u0107a: „Streljao sam 75 vojnika radi toga \u0161to su se predali partizanima. Iste su partizani razoru\u017eali i pustili namerno da podrivaju na\u0161e redove i \u0161ire defetizam. Izvr\u0161en broj streljanja za napu\u0161tanje polo\u017eaja u borbi. Smatram da ovako mora postupiti svaki komandant na\u0161ih jedinica, jer se samo na taj na\u010din mo\u017ee re\u0161iti sli\u010dnih namera partizana.“[ref]Zbornik NOR-a, XIV\/3, Beograd, 1983, str. 719.[\/ref]<\/p>\n Stradanje pripadnika JVuO nakon 12. septembra 1944. svakako bi bilo manjeg obima da su se zapovednici JVuO odazvali na poziv kralja Petra II Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, koji je 12. septembra 1944. pozvao jugoslovenske narode da se ujedine i pristupe Narodnooslobodila\u010dkoj vojsci Jugoslavije \u201epod mar\u0161alom Titom\u201c. U narednom razdoblju, sve do kraja novembra 1944, bele\u017eeni su primeri prelaska pripadnika JVuO u redove NOVJ, bilo da je re\u010d o dezerterima ili, manje, o zarobljenim i premobilisanim \u010detnicima. Ovi primeri su se doga\u0111ali uporedo sa primerima streljanja zarobljenih pripadnika JVuO. Treba naglasiti je 28. novembra 1944, na inicijativu Predraga Rakovi\u0107a, komandanta Prvog ravnogorskog korpusa JVuO, u selu Br\u0111ani kod Gornjeg Milanovca, do\u0161lo do pregovora izme\u0111u predstavnika JVuO i NOVJ. „Partizani su postavili uslove; da im se \u010detnici predaju i ko ho\u0107e mo\u017ee da ostane u partizanima, a ostali da idu ku\u0107ama. Komandno osoblje bi se tako\u0111e predalo i pod prismotrom partizana sa\u010dekalo kraj rata, kada bi mu se sudilo: \u010cetnici su pristali na sve uslove, izuzev zadnjeg. I Tako od pregovora nije bilo ni\u0161ta.“[ref]\u0427\u0430\u0447\u0430\u043d\u0441\u043a\u0438 \u043a\u0440\u0430\u0458 \u0443 \u041d\u041e\u0411. \u0425\u0440\u043e\u043d\u043e\u043b\u043e\u0433\u0438\u0458\u0430 \u0434\u043e\u0433\u0430\u0452\u0430\u0458\u0430, \u0427\u0430\u0447\u0430\u043a, 1968, \u0441\u0442\u0440. 344.[\/ref]Oviciri JVuO, na \u010delu sa Rakovi\u0107em, koji su odbili navedenu ponudu, kako bi izbegli poslaratna su\u0111enja i odgovornost za brojne ratne zlo\u010dine i kolaboraciju, snose nesumnjivu odgovornost za stradanje boraca pod njihovom komandom.<\/p>\n Nevina \u017ertva terora: Milan Nedi\u0107 raportira Hitleru Prema podacima iz registra Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice, broj stradalih pripadnika JVuO iz Srbije, nakon 12. septembra 1944, iznosi 7.467, ra\u010dunaju\u0107i preko 200 duplih imena i imena lica koja su stradala pre ovog datuma. Ovaj broj nije kona\u010dan. Me\u0111utim, \u010dak ako uzmemo u obzir da je broj stradalih pripadnika JVuO, nakon navedenog datuma, ve\u0107i za najvi\u0161e nekoliko hiljada (\u0161to tek treba dokazati, pri \u010demu takav numeri\u010dki ishod nije naro\u010dito izvestan), dolazimo do zaklju\u010dka da je ve\u0107ina pripadnika JVuO u Srbiji – pre\u017eivela rat. Naime, nema\u010dki vojni izvori su 1944. procenjivali broj \u010detnika Dra\u017ee Mihailovi\u0107a u Srbiji na oko 25.000.[ref]http:\/\/znaci.net\/00002\/T311_195\/358_983.htm (NAW, Zbirka dokumenata nemacke Armijske grupe F (Heeresgruppe F), T311, roll 195, Stranica broj: 983 (T311, roll 195, frame 976)[\/ref] Mnogi su pre\u017eiveli jer su pre\u0161li na stranu NOVJ, odbijaju\u0107i na taj na\u010din da se bore na strani okupatora.<\/p>\n Postavlja se pitanje zbog \u010dega inicijativa za osnivanje komisije nije podrazumevala istra\u017eivanje ukupnog broja stradalih na tlu Republike Srbije koji su umrli nasilnom smr\u0107u tokom Drugog svetskog rata i u nekoliko posleratnih godina? \u010cinjenica je da ukupan broj stradalih na teritoriji Srbije tokom 1941-1945. jo\u0161 uvek nije utvr\u0111en (na primer, jo\u0161 uvek ne znamo koliko je stanovnika Beograda izgubilo \u017eivot tokom fa\u0161isti\u010dke okupacije), pri \u010demu istra\u017eiva\u010dki kapaciteti Muzeja \u017ertava genocida, \u010diji saradnici \u010ditav niz godina rade na utvr\u0111ivanju pribli\u017enog broja stradalih u ovom razdoblju, nisu odgovaraju\u0107i iz vi\u0161e objektivnih razloga, iako su rezultirali zna\u010dajnim nau\u010dnim doprinosom. Tako\u0111e, izostanak ove inicijative dodatno problematizuje pozitivan u\u010dinak Anketnog odbora Skup\u0161tine AP Vojvodine: \u201eImenik stradalih stanovnika AP Vojvodine 1941-1948.\u201c[ref]Na putu ka istini. Imenik stradalih stanovnika AP Vojvodine 1941-1948, Zbornik radova, [elektronsko izdanje] (ur. Dragoljub \u017divkovi\u0107), Novi Sad, 2008.[\/ref] Kako je mogu\u0107e da su pokrajinski organi bili u stanju da iniciraju popisivanje svih stradalih od 1941. do 1948, a republi\u010dki organi nisu bili u stanju da to isto u\u010dine za ostatak teritorije Republike Srbije?<\/p>\n Utvr\u0111ivanjem ukupnog broja stradalih na tlu Republike Srbije 1941-1948. bila bi smanjena mogu\u0107nost politi\u010dki motivisanih zloupotreba broja stradalih i \u201edr\u017eavnog posezanja za mrtvima\u201c. Treba napomenuti da su pojedini saradnici Dr\u017eavne komisije, uklju\u010duju\u0107i sekretara Sr\u0111ana Cvetkovi\u0107a, iskazali uverenje u nu\u017enost objedinjavanja svih podataka vezanih za ukupne ljudske gubitke na tlu Republike Srbije, koji su stradali nasilnom smr\u0107u tokom 1940-ih.<\/p>\n Saradnici Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice pru\u017eili su javnosti uvid u radnu verziju baze podataka\u00a0 za lica koja su stradala na podru\u010dja Republike Srbije nakon 12. septembra 1944. kao protivnici pobedni\u010dke strane u ratnom sukobu. Baza podataka dostupna je na internetu od aprila 2012, pod nazivom: \u201eOtvorena knjiga: registar \u017ertava Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice posle septembra 1944\u201c.[ref]http:\/\/www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.rs\/[\/ref]<\/p>\n \u201eKako ka\u017ee za Politiku sekretar Dr\u017eavne komisije dr Sr\u0111an Cvetkovi\u0107, radi se o najmodernijoj formi, softveru koji sadr\u017ei interaktivni teritorijalni internet pretra\u017eiva\u010d \u017ertava na podru\u010dju cele Srbije, stradalih posle oslobo\u0111enja. Ova baza podataka sadr\u017ei detaljne podatke o svakom licu: ime i prezime, zanimanje, nacionalnost, datume ro\u0111enja i smrti, okolnosti pod kojima su nastradali, kao i kvalifikaciju dela pod kojima su ta lica vo\u0111ena, i svuda gde je to mogu\u0107e, mesto i ta\u010dnu lokaciju gde su ubijeni. Svi uneti podaci sadr\u017ee i precizan izvor, jedan ili vi\u0161e njih, odakle poti\u010du, tako da gra\u0111ani koji su u srodstvu ili imaju interes da nekoga rehabilituju ili potra\u017ee, preko na\u0161eg sajta mogu dobiti najpouzdanije mogu\u0107e podatke. To i jeste osnovni smisao projekta, da bude neka vrsta javnog servisa gra\u0111anima u procesu rehabilitacije i restitucije, svojevrsna otvorena knjiga, u kojoj je mogu\u0107e podatke dopunjavati, menjati, ispravljati na osnovu vi\u0161e izvora \u2013 navodi Cvetkovi\u0107. Kako napominje, ovaj projekat je svojevrsno finale rada Komisije, koji \u0107e da objedini i na jednom mestu prika\u017ee sve \u0161to je do sada ura\u0111eno, uz dosta volonterskog rada i skromna sredstva dobijena preko Ministarstva pravde, ali uz veliku podr\u0161ku Instituta za savremenu istoriju, \u010diji je direktor dr Mom\u010dilo Pavlovi\u0107 i koordinator Odbora za istra\u017eivanja. Po broju obra\u0111enih podataka o stradalim licima, mi smo daleko iskora\u010dili ispred kolega iz Slovenije, Hrvatske ili Bugarske, koji se bave sli\u010dnim poslom u mnogo du\u017eem periodu nego mi ovde. Preostaje jo\u0161 jedan va\u017ean deo, ekshumacije na preko 200 do sada utvr\u0111enih lokacija masovnih pogubljenja. Me\u0111utim, to su veoma skupi i slo\u017eeni, a \u010desto i nemogu\u0107i poslovi i za sada ne postoji nadle\u017enost Dr\u017eavne komisije da obavlja ove ekshumacije. To je u ovom trenutku u nadle\u017enosti vi\u0161ih sudova i lokalnih samouprava.\u201c[ref]\u0411\u043e\u0458\u0430\u043d \u0411\u0438\u043b\u0431\u0438\u0458\u0430, \u201e\u0416\u0440\u0442\u0432\u0435 \u043a\u043e\u043c\u0443\u043d\u0438\u0441\u0442\u0438\u0447\u043a\u043e\u0433 \u0440\u0435\u0436\u0438\u043c\u0430 \u043d\u0430 \u0441\u0430\u0458\u0442\u0443\u201c, \u041f\u043e\u043b\u0438\u0442\u0438\u043a\u0430, CIX, 35356, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 22.4.2012, \u0441\u0442\u0440. 14.[\/ref]<\/p>\n Na\u017ealost, navedena baza podataka ne sadr\u017ei \u201edetaljne podatke o svakom licu\u201c, jer sem imena i prezimena (u manjem broju slu\u010dajeva – samo prezimena: ponekad samo nadimka), datuma ro\u0111enja i smrti (u velikom broju primera nije navedena godina ro\u0111enja, dok je godina smrti nazna\u010dena bez preciziranja datuma, usled nepotpunih podataka u izvorima) i nacionalnosti, u relativno velikom broju primera nisu navedeni precizni podaci o zanimanju stradalih lica, kao ni dovoljno precizni podaci o okolnostima pod kojima su stradali, \u0161to je razumljivo, s obzirom na nepreciznosti u dostupnoj izvornoj gra\u0111i.<\/p>\n Primera radi, od 55.372 registrovanih 14.417 nema godinu ro\u0111enja, 1.410 nema godinu smrti, 2.502 nema mesto ro\u0111enja, 1.135 nema mesto smrti, 32.825 nema ime roditelja. Tako\u0111e, u registru postoje i lica bez osnovnih podataka (npr. 15 upisa su navedeni sa slovom N. ispred imena ili nadimka, \u0161to zna\u010di da im je prezime nepoznato, dok je nekoliko lica ozna\u010deno kao N.N, a jedan broj lica je imenovan opisnim imenom umesto imena i prezimena). Ovakvi unosi nisu prihvatljivi ne samo zbog nepostojanja osnovnih podataka ve\u0107 i zbog \u010dinjenice da su lica, na koja se mo\u017eda odnose ovi unosi, ve\u0107 evidentirana pod pravim imenom ili \u0107e potencijalno biti evidentirana.<\/p>\n Me\u0111utim, najspornije je \u0161to u kartonima (rubrika: „napomena“) mnogih po\u010dinilaca ratnih zlo\u010dina ili lica koja su komandno bila odgovorna za ratne zlo\u010dine, nije napomenuta njihova odgovornost za zlo\u010dine. Ovo se naro\u010dito odnosi na podru\u010dje Srbije ju\u017eno od Save i Dunava, odnosno na ratne zlo\u010dince srpske nacionalnosti.<\/p>\n Tako\u0111e, neretko su \u010dinjene gre\u0161ke u popunjavanju odrednice \u201emesto ro\u0111enja\u201c, pri \u010demu su najupadljiviji najbrojniji primeri proizvoljnog popunjavanja ove odrednice zastupljeni u registru za grad Beograd.<\/p>\n Vredi napomenuti da je \u201ekvalifikacija dela pod kojima su lica vo\u0111ena\u201c tako\u0111e bila uslovljena dostupnim izvorima, \u0161to ne opravdava saradnike komisije u brojnim nepreciznostima kada je re\u010d o kvalifikaciji lica koja su li\u0161ena \u017eivota zbog participacije u represivnom kvislin\u0161kom aparatu ili za lica koja su odgovorna za ratne zlo\u010dine, s obzirom da je ove podatke mogu\u0107e proveriti u drugim izvorima. Isto tako, \u010dinjene su gre\u0161ke u popunjavanju rubrike „nacionalnost“, pri \u010demu isti\u010demo mo\u017eda najproblemati\u010dniji primer: u registru se za 76 lica tvrdi da su bila jevrejske nacionalnosti, pri \u010demu je o\u010digledno da su skoro svi oni bili nema\u010dke nacionalnosti, ne samo s obzirom na napomenu da ih je ve\u0107ina umrla u logoru Kni\u0107anin.<\/p>\n Ipak, najozbiljnije zamerke, kada je re\u010d o navedenim podacima u kartonima stradalih lica, ti\u010du se uno\u0161enja neta\u010dnih, ali i brojnih proizvoljnih podataka, zatim proizvoljnog tuma\u010denja izvorne gra\u0111e, kao i prikrivanja \u010dinjenica da su mnoga registrovana lica poginula u borbi (ovo se prvenstveno odnosi na pripadnike JVuO), pri \u010demu su ova lica zavedena kao „ubijena“, „nestala“, ali ponekad i kao „streljana“ i „likvidirana“. Izostavljanjem podataka o pogibiji (ili samoubistvu) kao na\u010dinu smrti, sti\u010de se utisak da je jedan velik broj imenovanih lica ubijen van borbe.<\/p>\n Saradnici Dr\u017eavne komisije nisu uop\u0161te uzeli u obzir \u010dinjenicu da je velik broj lica sa podru\u010dja tzv. u\u017ee Srbije (mahom pripadnici JvuO) poginuo u borbi nakon 12. septembra 1944. (na strani nema\u010dkog okupatora), pri \u010demu je ova lica nemogu\u0107e smatrati tzv. \u201e\u017ertvama komunizma\u201c, iako je saradnicima Dr\u017eavne komisije, na osnovu uvida u izvornu gra\u0111u, poznato ova \u010dinjenica. Iz navedenog zaklju\u010dujemo da su saradnici Dr\u017eavne komisije odlu\u010dili da grubo ignori\u0161u ovu \u010dinjenicu iz njima poznatih motiva. Na\u0161a pretpostavka je da su na taj na\u010din \u017eeleli da viktimiziraju poginule pripadnike JVuO. Uvr\u0161tavanje poginulih pripadnika JVuO i \u010detni\u010dkih odmetnika uve\u0107ava broj tzv. \u201e\u017ertava komunizma\u201c.<\/p>\n Lider nevinih \u017ertava: Dra\u017ea Mihailovi\u0107 Photo: www.vecernji.hr<\/p><\/div>\n Rezultati popisa stradalih nakon septembra 1944, koje je prezentovala Dr\u017eavna komisija, ne samo \u0161to demantuju tvrdnje brojnih publicista, ali i pojedinih srpskih istori\u010dara o broju stradalih na tlu Srbije ju\u017eno od Save i Dunava nakon navedenog razdoblja, ve\u0107 osporavaju uvre\u017eeni stereotip srpskih nacionalista i antikomunista koji podrazumeva da je srpski narod, pre svega u Srbiji (\u201ejer je bila \u010detni\u010dka\u201c), bio izlo\u017een najve\u0107oj pogibelji od strane pobednika, u odnosu na druge delove Jugoslavije.<\/p>\n Do 15. aprila 2014. u registru je evidentirano 55.372 stradalih na tlu Republike Srbije nakon 12. septembra 1944. Najve\u0107i broj stradalih zabele\u017een je na teritoriji Vojvodine: 38.301 (69,17%), pri \u010demu vredi naglasiti da je dominantno re\u010d o licima nema\u010dke i ma\u0111arske nacionalnosti. U broj stradalih stanovnika Vojvodine uklju\u010dili smo i 1.135 stradalih sa podru\u010dja op\u0161tine Zemun, prete\u017eno nema\u010dke nacionalnosti (zatim hrvatske nacionalnosti), zbog teritorijalnog polo\u017eaja Zemuna tokom Drugog svetskog rata, koji je razli\u010dit u odnosu na polo\u017eaj Beograda, kao i na osnovu \u010dinjenice da se etni\u010dka struktura stradalih u Zemunu mnogo vi\u0161e uklapa u okvir Srema i Vojvodine nego Beograda i ostatka Srbije. Uostalom, Zemun i Beograd su tada jo\u0161 uvek bili dva grada.<\/p>\n Na podru\u010dju centralne Srbije, bez Kosova, registrovano je 15.215 (27,47%) stradalih, prete\u017eno srpske nacionalnosti, dok je na podru\u010dju Kosova registrovano 1.856 (3,35%) stradalih, prete\u017eno albanske nacionalnosti.<\/p>\n U broj od 55.372 stradala ulazi i 1.372 dupliranih imena (neka imena se navode \u010dak \u010detiri puta). Napominjemo i 71 potencijalno duplo ime. U broj od 15.215 stradalih stanovnika sa podru\u010dja Srbije ju\u017eno od Save i Dunava ulaze 576 duplih imena. Izdvojena dupla imena u registru mo\u017eete videti na ovoj stranici: http:\/\/znaci.net\/temp\/duplx.htm<\/p>\n Tako\u0111e, u registar je uvr\u0161teno oko 1.000-1.100 lica koja su bili strani dr\u017eavljani, zbog \u010dega ova lica ne mogu biti evidentirani kao stradali stanovnici Republike Srbije 1941-1948. Isto tako, u registar je uvr\u0161ten trocifren broj lica koja su stradala pre 12. septembra 1944. ili nisu uop\u0161te stradala u navedenim okolnostima (umrli su prirodnom smr\u0107u godinama ili decenijama nakon oslobo\u0111enja).<\/p>\n Licitiranja brojem \u201e\u017ertava komunisti\u010dkog terora\u201c u Srbiji<\/strong><\/p>\n Revizija pro\u0161losti predstavlja jednu od bitnih karakteristika postsocijalisti\u010dkog dru\u0161tva u Srbiji. Izno\u0161enje preuveli\u010danog broja stradalih nakon oslobo\u0111enja predstavlja jednu od va\u017enih karakteristika revizionisti\u010dkog narativa.<\/p>\n Izno\u0161enje vi\u0161estruko uveli\u010danih brojki stradalih pripadnika i simpatizera snaga kolaboracije nakon oslobo\u0111enja Srbije 1944. naro\u010dito je prisutno u medijima i istorijskoj publicistici, ali i u tvrdnjama i stavovima pojedinih predstavnika doma\u0107e istoriografije.<\/p>\n Tokom poslednjih desetak godina primetna je dodatna artikulacija istorijskog narativa koji podrazumeva licitiranje brojem \u201e\u017ertava komunisti\u010dkog terora\u201c nakon oslobo\u0111enja.<\/p>\n Saglasni smo sa stavom prof. \u0110or\u0111a Stankovi\u0107a: \u201eTermin \u2019komunisti\u010dki zlo\u010din\u2019 je krajnje pravno i politi\u010dki neadekvatan. Zlo\u010din je pojam za ritual ubijanja. Ovde je uzet da bi komuniste izjedna\u010dili sa nekim drugim pokretima koji u tom ritualu nisu izostavljali \u017eene, decu i stare osobe, primenjuju\u0107i krajnju brutalnost. Ne mo\u017ee se osporavati da je u procesu konstituisanja nove i me\u0111unarodno priznate dr\u017eave ta ista dr\u017eava primenjivala \u2019revolucionarni teror\u2019, kao \u0161to su to radili i jakobinci u Francuskoj revoluciji 150 godina ranije ili Kromvel u Engleskoj 350 godina ranije. Kao \u0161to su to radili svi pobednici posle gra\u0111anskih ratova, smena dinastija ili radikalnog preoblikovanja politi\u010dkog sistema.\u201c[ref]\u0110or\u0111e Stankovi\u0107, \u201eSmrt istorije\u201c, Vreme, 1058, Beograd, 14.4.2011, str. 38[\/ref]<\/p>\n Zagovornici teze o nu\u017enosti preispitivanja \u201ezlo\u010dina oslobodilaca\u201c u cilju kona\u010dnog \u201enacionalnog pomirenja\u201c, \u201eispravljanja istorijskih nepravdi\u201c i \u201erehabilitacije nevinih \u017ertava komunisti\u010dkog terora\u201c koje su nepravedno li\u0161ene \u017eivota ili represirane \u201eiz politi\u010dkih i ideolo\u0161kih razloga\u201c, poslednjih godina vrlo su zastupljeni u medijima, \u0161to je kulminiralo u razdoblju od 2009. do 2012.<\/p>\n Izno\u0161enje pretpostavki, ali i rezultata istra\u017eivanja, o broju stradalih pripadnika i simpatizera pora\u017eenih vojnih i politi\u010dkih snaga pra\u0107eno je pre\u0107utkivanjem \u010dinjenica o njihovom anga\u017emanu tokom fa\u0161isti\u010dke okupacije, a naro\u010dito se nerado govori o zlo\u010dinima koje su po\u010dinili pripadnici pora\u017eenih snaga u razdoblju koje prethodi oslobo\u0111enju.<\/p>\n Previslav Milovanovi\u0107 Ebir (RKTG-4718), pripadnik JVuO, crnotrojka\u0161 iz Ljubi\u0107a pokraj \u010ca\u010dka, ratni zlo\u010dinac, \u010detni\u010dki odmetnik posle rata; u\u010desnik u klanju \u010detiri simpatizerke NOP-a 22-23. maja 1944; nije „streljan 1946.“, kako do danas stoji u njegovom kartonu, ve\u0107 je izvr\u0161io samoubistvo 1949. ili 1950. Prethodno je ubio verenicu, zatim ta\u0161tu, te\u0161ko ranio svastiku, jer je mislio da su ga one odale vlastima Izvor: Dr\u017eavna komisija za tajne grobnice<\/p><\/div>\n Preispitivanje istorijskih doga\u0111aja nakon oslobo\u0111enja naj\u010de\u0161\u0107e podrazumeva viktimizaciju stradalih i izbegavanje ukazivanja na odgovornost nemalog broja lica koja su li\u0161ena \u017eivota nakon oslobo\u0111enja. Po pravilu, svi stradali se imenuju \u017ertvama, iako \u010dinjenica smrti ne izjedna\u010dava sve stradale u ratnom sukobu i istorijskim doga\u0111ajima koji su posledica ovog sukoba. Dakle, nisu svi stradali u doga\u0111ajima nakon oslobo\u0111enja bili (nevine) \u017ertve.[ref]O dilemama istorijske viktimologije, vid., Igor Graovac, \u201eDilema viktimologije: \u017ertve i\/ili stradalnici?\u201c, Dijalog povjesni\u010dara\/istori\u010dara, 5, Herceg Novi, 2-4. o\u017eujka\/marta 2001, (pr. Hans-Georg Fleck, Igor Graovac), Zagreb, 2002, str. 429-443; Igor Graovac, Dragan Cvetkovi\u0107, Ljudski gubici Hrvatske 1941-1945. godine. Pitanja, primjeri, rezultati, Zagreb, 2005, str. 25-50; Igor Graovac, \u201ePitanje poslijeratnih \u017ertava i stradalnika u Hrvatskoj poslije Drugoga svjetskog rata\u201c, Bleiburg i Kri\u017eni put 1945, Zbornik radova sa znanstvenog skupa, Zagreb 12. travnja 2006, (ur. Juraj Hr\u017eenjak i dr.), Zagreb, 2007, str. 74-78.[\/ref]<\/p>\n Naravno, uvek treba isticati \u010dinjenicu da je me\u0111u stradalima bio velik broj ljudi koji nisu zaslu\u017eili da budu ubijeni.<\/p>\n Licitiranje brojem \u201e\u017ertava komunisti\u010dkog terora\u201c u Srbiji, predmet je ideolo\u0161ki i politi\u010dki motivisanih manipulacija preko dve decenije. Vi\u0161estruko uve\u0107ane, neretko fabulozne, brojke stradalih protivnika nove vlasti nakon oslobo\u0111enja (naro\u010dito kada je re\u010d o broju stradalih u centralnoj Srbiji, Beogradu i Ba\u010dkoj), po\u010detkom 1990-ih, u prvim godinama politi\u010dkog pluralizma u Srbiji, najpre su kolportirane od strane desni\u010darske i nacionalisti\u010dke \u0161tampe.<\/p>\n Najkarakteristi\u010dniji primer ovakvih fabulacija, nezaobilazan kada je u pitanju geneza istorijskog stereotipa o \u201eka\u017enjavanju Srbije zbog naklonosti prema \u010detnicima\u201c, predstavljaju izdanja kragujeva\u010dkog lista Pogledi, jednog od najtira\u017enijih politi\u010dkih magazina u Srbiji po\u010detkom 1990-ih. Urednik ovih novina, Miloslav Samard\u017ei\u0107, u uvodniku specijalnog izdanja Pogleda iz 1991. pominje fabuloznih \u201e150.000 neznanih grobova\u201c pobijenih protivnika nove vlasti, na tlu Republike Srbije. Samard\u017ei\u0107 napominje da se ova \u201epribli\u017eno ta\u010dna brojka\u201c navodno \u201eodnosi na deo, nadamo se ve\u0107i, srpskih \u017ertava palih u Srbiji tokom 1944-1945.\u201c, isti\u010du\u0107i da \u201eiako su na meti komunista pre svega bili Srbi, tada su stradali i drugi narodi, najvi\u0161e vojvo\u0111anski Nemci i Ma\u0111ari.\u201c[ref]\u041c\u0438\u043b\u043e\u0441\u043b\u0430\u0432 \u0421\u0430\u043c\u0430\u0440\u045f\u0438\u045b, \u201e\u041a\u0430\u043a\u043e \u0458\u0435 \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0430 \u043f\u043e\u0441\u0442\u0430\u043b\u0430 \u0441\u043e\u0446\u0438\u0458\u0430\u043b\u0438\u0441\u0442\u0438\u0447\u043a\u0430. \u0417\u043b\u043e\u0447\u0438\u043d \u043a\u043e\u0458\u0438 \u043c\u0435\u045a\u0430 \u0438\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0443\u201c, \u041f\u043e\u0433\u043b\u0435\u0434\u0438, \u0421\u043f\u0435\u0446\u0438\u0458\u0430\u043b\u043d\u043e \u0438\u0437\u0434\u0430\u045a\u0435, 2\/1991, \u041a\u0440\u0430\u0433\u0443\u0458\u0435\u0432\u0430\u0446, \u0458\u0443\u043d 1991, \u0441\u0442\u0440. 2.[\/ref] U navedenom specijalnom izdanju ovih novina, pominje se preko 12.000 streljanih u Ni\u0161u, preko 8.000 u Zaje\u010daru, preko 6.500 u Kru\u0161evcu, 4.000 u Valjevu, 3.000 u U\u017eicu, preko 2.500 u Jagodini, 2.000 u \u0160apcu, itd. Navedene brojke demantuju poimeni\u010dni popisi stradalih na podru\u010dju Srbije ju\u017eno od Save i Dunava iz registra Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice. Ipak, jedan deo javnost u Srbiji bio je spreman da prihvati ove propagandisti\u010dke navode.<\/p>\n Ma\u0111arski publicista Tibor \u010cere\u0161 objavio je 1991. u Budimpe\u0161ti knjigu o stradanju ma\u0111arskog \u017eivlja nakon oslobo\u0111enja Vojvodine, u kojoj je plasiran vi\u0161estruko uve\u0107an zbir stradalih Ma\u0111ara u Vojvodini (40.000), kao i neutemeljene pretpostavke o broju stradalih Ma\u0111ara u pojedinim naseljima (\u010curug: 3.000, \u017dabalj: 2.000, iako je u ova dva naselja \u017eiveo manji broj Ma\u0111ara od navodnog broja stradalih; Subotica: 7.000, Novi Sad: 10.000). Govore\u0107i o \u010cere\u0161evim emfazama, ma\u0111arska istori\u010darka, profesorka Univerziteta u Segedinu Enike \u0160ajti, pominje pogubnost ove \u201eu kamen urezane brojke\u201c: \u201eU dana\u0161njoj ma\u0111arskoj javnosti putem rada Tibora \u010cere\u0161a (V\u00e9rbossz\u00fa a B\u00e1csk\u00e1ban) fiksirana je brojka od 40.000. Po\u0161to je \u010cere\u0161eva knjiga prevedena\u00a0 na vi\u0161e jezika, me\u0111u kojima na engleski i hrvatski, tako se i na me\u0111unarodnom planu fiksirala ova brojka.\u201c[ref]Enik\u0151 A. Sajti, \u201ePartizanska odmazda protiv Ma\u0111ara u Vojvodini: rezultati i upitnici istoriografije\u201c, Imp\u00e9riumv\u00e1lt\u00e1s a Vajdas\u00e1gban (1944). Promena imperije u Vojvodini 1944, (ur. Karol Biernacki, Istv\u00e1n Fodor), Szeged-Zenta, 2010, str. 31.[\/ref]<\/p>\n Predstavnici akademskog istorijskog revizionizma, dakako, nisu preuzeli ove fabulozne brojke, ali su u javnosti iznosili pretpostavke o \u201ebilansu komunisti\u010dkih zlo\u010dina\u201c koje su tako\u0111e podrazumevale predimenzionirane brojke stradalih nakon oslobo\u0111enja.<\/p>\n Preuveli\u010dane brojke stradalih u pojedinim gradovima i op\u0161tinama u Srbiji, tendenciozno su kolportirane u doma\u0107oj javnosti u poslednjih dvadesetak godina i prerasle su u istorijski stereotip, naro\u010dito kada je re\u010d o broju stradalih u Beogradu i ukupnom broju stradalih u Srbiji ju\u017eno od Save i Dunava.<\/p>\n Uo\u010di formiranja Dr\u017eavne komisije, u toku medijske kampanje koja je imala za cilj da podr\u017ei inicijativu za njeno osnivanje, dnevni list Ve\u010dernje novosti (kao provladino glasilo koje je najaktivnije sudelovalo u ovoj medijskoj kampanji) objavio je procenu broja stradalih u Srbiji nakon oslobo\u0111enja, koju je izneo istori\u010dar Sr\u0111an Cvetkovi\u0107: \u201eCvetkovi\u0107 iznosi da je, prema najnovijim istra\u017eivanjima, tokom 1944-1945. likvidirano najmanje 80.000 gra\u0111ana Srbije, \u010dak i vi\u0161e ako ra\u010dunamo streljanje ratnih zarobljenika na Zelengori i Sloveniji 1945.\u201c[ref]\u041f. \u0412\u0430\u0441\u0438\u0459\u0435\u0432\u0438\u045b, \u0410. \u041f\u0430\u043b\u0438\u045b , \u201e\u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0430 \u0441\u0430\u0437\u0440\u0435\u043b\u0430 \u0437\u0430 \u0438\u0441\u0442\u0438\u043d\u0443\u201c, \u0412\u0435\u0447\u0435\u0440\u045a\u0435 \u043d\u043e\u0432\u043e\u0441\u0442\u0438, LVI, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 3.7.2009, \u0441\u0442\u0440. 10.[\/ref] Cvetkovi\u0107 je na TV B92, 9. oktobra 2009. ponovio da prema \u201eumerenijim procenama\u201c broj stradalih u Srbiji nakon septembra 1944. iznosi 80.000.[ref]\u201eSudska ili istorijska pravda\u201c, Hereticus, 1-2\/2011, Beograd, 2011, str. 207.[\/ref] Nedugo nakon formiranja Dr\u017eavne komisije, jedan tira\u017eni beogradski dnevni list preneo je izjavu sekretara komisije Sr\u0111ana Cvetkovi\u0107a o proceni broja stradalih u Srbiji nakon oslobo\u0111enja: \u201eVi\u0161e od 35.000 ljudi streljano je na teritoriji u\u017ee Srbije, a prema nema\u010dkim i ma\u0111arskim procenama, izme\u0111u 40.000 i 45.000 osoba je stradalo u Vojvodini.\u201c Pri tom Cvetkovi\u0107 dodaje da \u201eta\u010dan broj ubijenih od 1944. do 1946. verovatno nikada ne\u0107e biti utvr\u0111en, ali da brojni podaci pokazuju da je u to vreme bez su\u0111enja likvidirano izme\u0111u 60.000 i 80.000 ljudi.\u201c[ref]M. Ili\u0107, \u201eSlobodan Homen o suo\u010davanju Srbije sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Obele\u017eavanje i popis tajnih grobnica po\u010dinje u septembru\u201c, Blic, 4473, Beograd, 26.7.2009, str. 17.[\/ref] Ove procene razlikuju se od umerenije procene koju je Cvetkovi\u0107 objavio 2006: \u201e\u017ertve terora po oslobo\u0111enju Srbije tokom 1944-1945 zaista ne bi mogle biti puno manje od 60.000.\u201c[ref]Sr\u0111an Cvetkovi\u0107, Izme\u0111u srpa i \u010deki\u0107a. Represija u Srbiji 1944-1953, Beograd, 2006, str. 239.[\/ref] Ipak, ostaje nejasno da li je Cvetkovi\u0107 mislio isklju\u010divo na 1944-1945. godinu, ili na \u010ditavo posleratno razdoblje, uklju\u010duju\u0107i i nekoliko narednih godina, s obzirom da 1944-1945. na teritoriji Republike Srbije, prema na\u0161oj proceni, nije stradalo blizu 60.000 ljudi (zna\u010dajan broj stradalih Nemaca umro je u radnim logorima 1946-1947).<\/p>\n Istori\u010dar \u010cedomir Anti\u0107 tako\u0111e je istupao u javnosti sa procenama broja stradalih na teritoriji Srbije nakon oslobo\u0111enja: \u201eKada se saberu \u017ertve komunisti\u010dkog re\u017eima u celoj Srbiji, dolazi se do frapantne cifre od 100.000 ubijenih ljudi.\u201d[ref]\u0412. \u041d., \u201e\u0427\u0435\u0434\u043e\u043c\u0438\u0440 \u0410\u043d\u0442\u0438\u045b, \u0438\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0447\u0430\u0440: \u041f\u0440\u0438\u0445\u0432\u0430\u045b\u0435\u043d\u0430 \u0441\u0440\u0430\u043c\u043e\u0442\u0430\u201c, \u0412\u0435\u0447\u0435\u0440\u045a\u0435 \u043d\u043e\u0432\u043e\u0441\u0442\u0438, LVI, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 15.6.2009, \u0441\u0442\u0440. 11.[\/ref] Nedugo nakon ove nesumnjivo neutemeljene pretpostavke, Anti\u0107 je izneo pretpostavku koja podrazumeva umanjen broj stradalih, kazuju\u0107i da je tokom 1944-1945. \u201ena teritoriji dana\u0161nje Srbije me\u0111u gra\u0111anima svih nacionalnosti bilo makar oko 70.000 ubijenih protivnika novog re\u017eima\u201c.[ref]\u041f. \u0412\u0430\u0441\u0438\u0459\u0435\u0432\u0438\u045b, \u0410. \u041f\u0430\u043b\u0438\u045b , \u201e\u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0430 \u0441\u0430\u0437\u0440\u0435\u043b\u0430 \u0437\u0430 \u0438\u0441\u0442\u0438\u043d\u0443\u201c, \u0412\u0435\u0447\u0435\u0440\u045a\u0435 \u043d\u043e\u0432\u043e\u0441\u0442\u0438, LVI, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 3.7.2009, \u0441\u0442\u0440. 11.[\/ref]<\/p>\n Rukovodilac jednog izuzetno ozbiljnog i nau\u010dno relevantnog projekta (\u201eImenik stradalih stanovnika AP Vojvodine 1941-1948.\u201c), prof. Dragoljub \u017divkovi\u0107, i pored uvida u kvantifikaciju stradalih na teritoriji Vojvodine, izneo je dve neutemeljene pretpostavke: \u201eNema\u010dka fa\u0161isti\u010dka vlast je likvidirala na stotine hiljada Nemaca kao \u0161to je komunisti\u010dka vlast likvidirala stotine hiljada Srba. (…) Zlo\u010din kojeg su u\u010dinile komunisti\u010dke vlasti u vremenu od 1944. do 1953. nad sopstvenim narodom pod osudom da su: \u2019izdajnici, kolaboracionisti, \u010detnici, monarhisti, nepo\u0161tena inteligencija, kulaci\u2019, i tako dalje, po broju \u017ertava prevazilazi nasilje nad Nemcima koji su bili stanovnici te iste dr\u017eave.\u201c[ref]Dragoljub \u017divkovi\u0107, \u201eStradanje Vojvo\u0111ana 1941-1948.\u201c, Na putu ka istini. Imenik stradalih stanovnika AP Vojvodine 1941-1948, Zbornik radova, [elektronsko izdanje] (ur. Dragoljub \u017divkovi\u0107), Novi Sad, 2008, str. 61.[\/ref]<\/p>\n Rezultati popisa stradalih u Srbiji nakon 12. septembra 1944. demantuju navedene pretpostavke („preko 80.000“ stradalih gra\u0111ana Srbije), s obzirom da je u registru Dr\u017eavne komisije popisano 55.372 stradalih, ra\u010dunaju\u0107i dupla imena, strane dr\u017eavljane i lica koja nisu stradala u navedenim okolnostima. Tako\u0111e, ovi rezultati demantuju da je u tzv. u\u017eoj Srbiji „streljano vi\u0161e od 35.000 ljudi“, s obzirom da je na ovom podru\u010dju (ra\u010dunaju\u0107i 574 duplikata) registrovano 15.215 stradalih. Jedan od najzna\u010dajnijih rezultata ovog popisa jeste demantovanje stereotipa o na\u010dinu stradanja. U medijskim napisima, ali ponekad i izjavama pojedinih istori\u010dara, sugerisalo se kako su ve\u0107ina stradalih navodno streljani, dok je pridev „streljani“ u dominantnom diskursu postao sinonim za na\u010din stradanja.<\/p>\n Znatan broj stradalih u Srbiji nakon 12. septembra 1944. koji su poimeni\u010dno uvr\u0161teni u registar Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice \u2013 nije streljan ili lokvidiran na neki drugi na\u010din (\u201eutvrditi ta\u010dan broj streljanih lica od septembra 1944.\u201c, kako se isti\u010de u programskom dokumentu komisije, u ostalom, i u punom nazivu komisije: Dr\u017eavna komisija za pronala\u017eenje i obele\u017eavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobo\u0111enja 1944). Naime, prema na\u0161oj proceni, preko polovine (mo\u017eda oko 55-60%) registrovanih nisu streljani ili neposredno likvidirani, ve\u0107 su izgubili \u017eivot na druge na\u010dine: ovo se naro\u010dito odnosi na umrle pripadnike nema\u010dke zajednice u radnim logorima u Vojvodini (ve\u0107ina popisanih Nemaca nije neposredno ubijena, ve\u0107 je umrla u logorima usled nepodno\u0161ljivih uslova boravka, iako ne treba isklju\u010diti mogu\u0107nost da je jedan broj starijih lica nema\u010dke nacionalnosti umro od starosti, iako lokacija njihove smrti omogu\u0107ava uno\u0161enje njihovih imena u registar) i na poginule pripadnike JVuO i \u010detni\u010dke odmetnike, koji, dakle, nisu „streljani“, „likvidirani“, ali ni „ubijeni“, kako se pogre\u0161no ili neprecizno navodi u registru (kartoni stradalih).<\/p>\n Milisav Stoji\u0107 (RKTG-RKTG-14267), pripadnik JVuO iz Medve\u0111e, pokraj Trstenika. Prema podacima iz literature, \u201cMilisav Stoji\u0107 sekao je na par\u010di\u0107e i testerisao Goju Petkovi\u0107a u Mickovom zabranu.\u201d (Tomislav Mileti\u0107 (2012), 74, 76). Posle rata se krio kao odmetnik, predao se vlastima 1947. i osu\u0111en je na smrt Izvor: Dr\u017eavna komisija za tajne grobnice<\/p><\/div>\n U izjavi jednom dnevnom listu (2009) istori\u010dar Cvetkovi\u0107 izneo je sli\u010dnu procenu broja stradalih na teritoriji Srbije i Vojvodine nakon oslobo\u0111enja, uz dodatnu procenu stradalih pripadnika kvislin\u0161kih i kolaboracionisti\u010dkih formacija, srpske etni\u010dke pripadnosti, u Sloveniji 1945. \u201eCvetkovi\u0107 tvrdi da je na podru\u010dju u\u017ee Srbije ubijeno tridesetak hiljada ljudi, dok su u Vojvodini u posleratnom periodu najvi\u0161e stradali Nemci (oko 40.000) i Ma\u0111ari (oko 6.000). Cvetkovi\u0107 podse\u0107a i na to da je na Zelengori, u maju 1945. godine, pobijeno oko 9.000 \u010detnika, i da je najmanje jo\u0161 desetak hiljada Srba stradalo tokom povla\u010denja u Sloveniji.\u201c[ref]S. Dedei\u0107, V. Arsi\u0107, \u201eGrobnice svuda po Srbiji. Veliko otkri\u0107e Komisije: prona\u0111ena arhiva o ubistvu Dra\u017ee\u201c, Press, 764, Beograd, 7.6.2009. http:\/\/www.pressonline.rs\/info\/politika\/67957\/grobnice-svuda-po-srbiji.html?print=true (pristupljeno 31. decembra 2012)[\/ref]<\/p>\n Napominjemo da pripadnici formacije pod komandom Dra\u017ee Mihailovi\u0107a prilikom borbi u isto\u010dnoj Bosni maja 1945. nisu svi zarobljeni i nakon zarobljavanja streljani, ve\u0107 ih je velik broj poginuo s pu\u0161kom u ruci, tako da se za sve njih ne mo\u017ee re\u0107i da su \u201epobijeni\u201c ili \u201estreljani\u201c. Prema na\u0161oj proceni, ve\u0107ina (vi\u0161e od polovine) stradalih pripadnika JVuO koji su \u017eivot izgubili u Bosni, od kraja 1944. do sredine maja 1945, poginuli su u borbi, o \u010demu posredno svedo\u010de i podaci \u010detni\u010dke provenijencije (npr. visoke brojke poginulih pripadnika Avalskog i Valjevskog korpusa JVuO).<\/p>\n Prema istra\u017eivanju istori\u010dara Milana Terzi\u0107a, u isto\u010dnoj Bosni maja 1945. neutralisano je najmanje 5.937 \u010detnika. Re\u010d je o ukupnom broju \u010detnika Dra\u017ee Mihailovi\u0107a koji se pominju u izve\u0161tajima jedinica JA. Od ovog broja 4.228 je prebrojano mrtvih na bojnom polju, 143 je ranjenih i 1.556 zarobljenih. U istom razdoblju jedinice JA koje su u\u010destvovale u ovoj operaciji imale su 55 mrtvih, 33 nestala, 113 ranjenih i 3 zarobljena.[ref]\u041c\u0438\u043b\u0430\u043d \u0422\u0435\u0440\u0437\u0438\u045b, \u201e\u0413\u0443\u0431\u0438\u0446\u0438 \u0447\u0435\u0442\u043d\u0438\u043a\u0430 \u0414\u0440\u0430\u0436\u0435 \u041c\u0438\u0445\u0430\u0438\u043b\u043e\u0432\u0438\u045b\u0430 \u043d\u0430 \u0417\u0435\u043b\u0435\u043d\u0433\u043e\u0440\u0438 \u0438 \u0421\u0443\u0442\u0458\u0435\u0441\u0446\u0438 \u2013 \u043c\u0430\u0458 1945.\u201c, \u0412\u043e\u0458\u043d\u043e-\u0438\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0441\u043a\u0438 \u0433\u043b\u0430\u0441\u043d\u0438\u043a, 2\/2011, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 2011, \u0441\u0442\u0440. 71-83.[\/ref] Mo\u017ee se pretpostaviti da je me\u0111u 4.228 \u010detnika koji su kao mrtvi izbrojani na bojnom polju, ve\u0107ina stradala u neposrednoj borbi, dok je jedan broj stradao u bombardovanju, a izvestan broj je streljan nakon zarobljavanja. Isto tako, u pomenutih 5.937 svakako ulazi i vi\u0161e stotina stradalih bosanskih \u010detnika. Mo\u017ee se pretpostaviti da je zna\u010dajan broj od 1.556 zarobljenih \u010detnika, streljan nakon zarobljavanja, iako nisu svi streljani neposredno nakon zarobljavanja s obzirom da je jedan broj zarobljenika zatvoren u mestima za izloaciju u Bosni i Srbiji. Sem toga, jedan broj zarobljenih je pu\u0161ten nakon nekoliko meseci (kako se pominje u literaturi, „u julu 1945. naredbom mar\u0161ala J. B. Tita, iz logora u \u0160apcu pu\u0161teno preko 600 srpskih seljaka koji su pripadali odredima Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, uz obrazlo\u017eenje ‘da je me\u0111u zarobljenim \u010detnicim za vreme borbi u Bosni i u drugim krajevima bio veliki broj seljaka koji su putem raznih pretnji ili prevara uvu\u010deni u \u010detni\u010dke jedinice'“, kako je pisala Politika, 4, jula 1945.[ref]\u0418\u0441\u0442\u043e, \u0441\u0442\u0440. 81.[\/ref] Isto tako, mogu\u0107e je pretpostaviti da je jedan deo od 143 ranjenih \u010detnika, u izve\u0161tajima uvr\u0161ten me\u0111u zarobljene.<\/p>\n Ovi podaci osporavaju uvre\u017eeni stereotip o preko 9.000 stradalih pripadnika JVuO na Zelengori i u Gornjem Podrinju, maja 1945. Ova numeri\u010dka pretpostavka dospela je i u ud\u017ebenik istorije za zavr\u0161ne razrede gimnazije, gde se napominje da je na podru\u010dju Zelengore i Sutjeske maja 1945. \u201epobijeno oko 9.000 ljudi\u201c.[ref]\u041a\u043e\u0441\u0442\u0430 \u041d\u0438\u043a\u043e\u043b\u0438\u045b, \u041d\u0438\u043a\u043e\u043b\u0430 \u0416\u0443\u0442\u0438\u045b, \u041c\u043e\u043c\u0447\u0438\u043b\u043e \u041f\u0430\u0432\u043b\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0417\u043e\u0440\u0438\u0446\u0430 \u0428\u043f\u0430\u0434\u0438\u0458\u0435\u0440, \u0418\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0430 \u0437\u0430 III \u0440\u0430\u0437\u0440\u0435\u0434 \u0433\u0438\u043c\u043d\u0430\u0437\u0438\u0458\u0435 \u043f\u0440\u0438\u0440\u043e\u0434\u043d\u043e-\u043c\u0430\u0442\u0435\u043c\u0430\u0442\u0438\u0447\u043a\u043e\u0433 \u0441\u043c\u0435\u0440\u0430 \u0438 IV \u0440\u0430\u0437\u0440\u0435\u0434 \u0433\u0438\u043c\u043d\u0430\u0437\u0438\u0458\u0435 \u043e\u043f\u0448\u0442\u0435\u0433 \u0438 \u0434\u0440\u0443\u0448\u0442\u0432\u0435\u043d\u043e-\u0458\u0435\u0437\u0438\u0447\u043a\u043e\u0433 \u0441\u043c\u0435\u0440\u0430, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 2005\u00b3, \u0441\u0442\u0440. 187.[\/ref] Podse\u0107amo da se od 1990. u doma\u0107oj javnosti plasira brojka od navodno 20.000 stradalih \u010detnika u okolini Fo\u010de maja 1945. Ovu brojku je prvi plasirao novinar Miloslav Samard\u017ei\u0107.[ref]\u201ePi\u0161emo ono \u0161to drugi ne smeju (Intervju sa Miloslavom Samard\u017ei\u0107em)\u201c, Politikin Svet, XI, 212, Beograd, 30.5.1990, str. 41.[\/ref]<\/p>\n U brojku od 15.215 stradalih sa podru\u010dja Srbije ju\u017eno od Save i Dunava unet je i velik broj lica za koja se tvrdi da su nestala (ra\u010dunaju\u0107i i 576 duplikata). Ovo je naro\u010dito karakteristi\u010dno za neke op\u0161tine u zapadnoj i centralnoj Srbiji. U registru je ukupno navedeno 7.081 lica srpskog porekla za koja se tvrdi da su nestala, pri \u010demu je tek manji broj nestalih Srba iz Vojvodine ili sa Kosova.<\/p>\n Za \u0161est okruga u ovom delu Srbije (Ma\u010dvanski, Kolubarski, Zlatiborski, Moravi\u010dki, \u0160umadijski, Podunavski), kao i za op\u0161tinu Medve\u0111a (odakle se znatan broj pripadnika JVuO evakuisao u Bosnu) u bazi podataka navedeno je ukupno 2.674 nestalih, mahom pripadnika JVuO koji su nestali u Bosni 1945, za koje nije navedeno da li su umrli od tifusa, poginuli u borbi ili streljani nakon zarobljavanja. Treba naglasiti da su se pripadnici JVuO uo\u010di i nakon evakuacije u Bosnu nesumnjivo borili na strani nema\u010dkog okupatora, u \u010demu vidimo osnovni razlog \u0161to su neki\/mnogi od njih nakon zarobljavanja podelili sudbinu zarobljenih nema\u010dkih vojnika.<\/p>\n Prema ovim podacima, u nekim op\u0161tinama zapadne i centralne Srbije broj nestalih \u010detnika u Bosni ve\u0107i je od broja ubijenih lica: Vladimirci (71>26), Krupanj (167>23), Loznica (168>68), Mali Zvornik (59>9), Lajkovac (46>35), Ose\u010dina (73>28), Ub (74>69), Po\u017eega (115>97), Priboj (82>68), Aran\u0111elovac (141>72), Kni\u0107 (171>113), Smederevska Palanka (198>112). U nekim op\u0161tinama (Vladimirci, Krupanj, Loznica, Mali Zvornik, Ose\u010dina, Aran\u0111elovac), broj nestalih u Bosni vi\u0161estruko je ve\u0107i (3-4 puta) od broja ubijenih. U nekim op\u0161tinama broj nestalih je neznatno manji od broja ubijenih: Bajina Ba\u0161ta (99>64), Ljubovija (41>38), Nova Varo\u0161 (124>96), Ljig (45>23), Koceljeva (20>18), Kragujevac (221>186), Velika Plana (146>91). Napomena: u ove brojke ura\u010dunata su i duplirana imena, kao i druga sporna imena (naro\u010dito u spisku za op\u0161tinu Kragujevac).<\/p>\n Prema navodima novinara Vuka Cviji\u0107a (2011), istori\u010dar Sr\u0111an Cvetkovi\u0107 naveo je da je u Sloveniji 1945. \u201eubijeno oko 15.000 Srba\u201c.[ref]Vuk Z. Cviji\u0107, \u201eMasovna srteljanja 1944-45: Oznine \u2019Knjige streljanih\u2019\u201c, Centar za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo NUNS, 28.7.2011. http:\/\/www.cins.org.rs\/?p=6874 (pristupljeno 14. novembra 2012)Vuk Z. Cviji\u0107, \u201eMasovna srteljanja 1944-45: Oznine \u2019Knjige streljanih\u2019\u201c, Centar za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo NUNS, 28.7.2011. http:\/\/www.cins.org.rs\/?p=6874 (pristupljeno 14. novembra 2012)[\/ref] Prema navodima jednog beogradskog dnevnog lista, Cvetkovi\u0107 je prethodno (2009) tvrdio da je u Sloveniji 1945. ubijeno \u201e20.000 Srba, koji su pripadali raznim vojnim formacijama\u201c.[ref]Miloslav Samard\u017ei\u0107, \u201ePrvi put u srpskoj javnosti \u2013 zlo\u010dini komunista\u201c, Press, Beograd, 5.4.2009. http:\/\/www.pressonline.rs\/zabava\/life-style\/62117\/prvi-put-u-srpskoj-javnosti-zlocini-komunista.html (pristupljeno 15. aprila 2013)[\/ref] Slobodan Homen, u izjavi objavljenoj nekoliko meseci nakon formiranja Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice (2009), isti\u010de kako je u Sloveniji nakon zarobljavanja 1945. stradalo \u010dak \u201e20-30.000 pripadnika Jugoslovenske vojske u otad\u017ebini, koja se povla\u010dila iz pravca Srbije i Crne Gore.\u201d[ref]Nik\u0161a Bulatovi\u0107, \u201eKosti \u010detnika sti\u017eu u Srbiju\u201c, Kurir, VII, 2214, Beograd, 23.11.2009, str. 7.[\/ref]<\/p>\n Ovakve tvrdnje korespondiraju sa nepouzdanim navodima Borivoja Karapand\u017ei\u0107a, ljoti\u0107evskog emigranta, prema kojima je 1945. u Sloveniji stradalo 3.000 pripadnika SDK i 15.000 crnogorskih \u010detnika.[ref]Borivoje M. Karapand\u017ei\u0107, Jugoslovensko krvavo prole\u0107e 1945. Titovi Katini i Gulazi, Beograd, 1990, str. 16; \u0411\u043e\u0440\u0438\u0432\u043e\u0458\u0435 \u041c. \u041a\u0430\u0440\u0430\u043f\u0430\u043d\u045f\u0438\u045b, \u041a\u043e\u0447\u0435\u0432\u0441\u043a\u0430 \u0441\u043f\u043e\u043c\u0435\u043d\u0438\u0446\u0430. \u041a\u043e\u0447\u0435\u0432\u0441\u043a\u0438 \u0440\u043e\u0433 1945-1995, \u041a\u043b\u0438\u0432\u043b\u0435\u043d\u0434, 1995, \u0441\u0442\u0440. 124, 234.[\/ref] Me\u0111utim, Karapand\u017ei\u0107 nije prilo\u017eio spiskove sa imenima stradalih koji bi potkrepili ovako visoke procene ubijenih pripadnika SDK. Slovena\u010dki istori\u010dar Mitja Ferenc dovodi u sumnju procene stradalih \u010detnika u Sloveniji koje je plasirao Karapand\u017ei\u0107 i tvrdi da su preuveli\u010dane.[ref]Mitja Ferenc, Prikrito in o\u010dem zakrito. Prikrita grobi\u0161\u010da 60 let po koncu druge svetovne vojne, Celje, 2005, str. 60.[\/ref]<\/p>\n Poznata su imena 3.102 \u010detnika (i manjim delom \u010dlanova njihovih porodica) sa podru\u010dja Crne Gore koji su stradali u Sloveniji, maja 1945.[ref]\u0421\u0430\u0432\u043e \u0413\u0440\u0435\u0433\u043e\u0432\u0438\u045b, \u041f\u0443\u0446\u0430\u0458, \u0440\u0430\u0442 \u0458\u0435 \u0433\u043e\u0442\u043e\u0432. \u0417\u043b\u0438\u043c \u043f\u0443\u0442\u0435\u043c \u0431\u0440\u0430\u0442\u043e\u0443\u0431\u0438\u043b\u0430\u0448\u0442\u0432\u0430: \u0441\u043b\u043e\u0432\u0435\u043d\u0430\u0447\u043a\u043e \u043a\u0440\u0432\u0430\u0432\u043e \u043f\u0440\u043e\u0459\u0435\u045b\u0435 1945. (\u0441\u0430 \u0438\u043c\u0435\u043d\u0438\u043c\u0430 \u0441\u0442\u0440\u0430\u0434\u0430\u043b\u043d\u0438\u043a\u0430 \u0412\u0435\u043b\u0438\u043a\u043e\u0433 \u0437\u0431\u0458\u0435\u0433\u0430 \u043e\u0434 \u041f\u043e\u0434\u0433\u043e\u0440\u0438\u0446\u0435 \u0434\u043e \u041a\u0430\u043c\u043d\u0438\u0447\u043a\u0435 \u0411\u0438\u0441\u0442\u0440\u0438\u0446\u0435), \u0411\u0443\u0434\u0432\u0430, 2009, \u0441\u0442\u0440. 327-527.[\/ref] Broj stradalih srbijanskih \u010detnika u Sloveniji nije utvr\u0111en, ali on je svakako vrlo skroman ili neznatan, s obzirom da se srbijanski \u010detnici nisu organizovano povla\u010dili prema Sloveniji, za razliku od pripadnika SDK. Navedenim poimeni\u010dnim popisom demantovane su visoke brojke koje je plasirala \u010detni\u010dka emigracija. Za gotovo polovinu \u010detnika sa podru\u010dja Crne Gore koji su stradali u Sloveniji, \u010dija su imena navedena u ovoj knjizi budvanskog novinara Save Gregovi\u0107a, u registru stradalih crnogorskih \u010detnika u poslednjim mesecima rata, tvrdi se da su ubijeni, odnosno streljani nakon zarobljavanja, dok se za ostale navodi: \u201enestao u odstupnici\u201c, \u201epoginuo u odstupnici\u201c, ili se ne navodi na\u010din na koji su stradali. Ipak, realno je pretpostaviti da je najve\u0107i broj od ovih 3.102 streljan nakon zarobljavanja. Ukupan broj stradalih crnogorskih \u010detnika koji su navedeni poimenice u ovoj knjizi iznosi 5.221. Me\u0111u njima je velik broj onih koji su poginuli ili umrli od tifusa u Bosni, kao i stotinjak imena onih koji su pre\u017eiveli ove doga\u0111aje.<\/p>\n Selim Jukovi\u0107 (RKTG-101056), zapovednik muslimanske milicije na podru\u010dju Prijepolja (u beloj bluzi) Izvor: znaci.net<\/p><\/div>\n Analiza broja \u201e\u017ertava komunisti\u010dkog terora\u201c u Srbiji<\/strong><\/p>\n Rezultati popisa stradalih nakon septembra 1944. koje je prezentovala Dr\u017eavna komisija, ne samo \u0161to demantuju tvrdnje pojedinih srpskih istori\u010dara o broju stradalih na tlu Srbije ju\u017eno od Save i Dunava nakon navedenog razdoblja, ve\u0107 osporavaju uvre\u017eeni stereotip srpskih nacionalista i antikomunista koji podrazumeva da je srpski narod, pre svega u Srbiji (\u201ejer je bila \u010detni\u010dka\u201c), bio izlo\u017een najve\u0107oj pogibelji od strane pobednika, u odnosu na druge delove Jugoslavije.<\/p>\n Da ponovimo: u registru je evidentirano 55.372 stradalih na tlu Republike Srbije nakon 12. septembra 1944. Od ovog broja treba oduzeti 1.372 duplih imena, kao i ve\u0107i broj (1.000-1.100) imena onih koji su bili strani dr\u017eavljani ili su imali stalno prebivali\u0161te u drugim republikama Jugoslavije, zbog \u010dega ne mogu biti tretirani kao stradali stanovnici Republike Srbije tokom 1940-ih.<\/p>\n Primera radi, u registru je evidentirano 966 Nemaca za koja se navodi da su ro\u0111eni u Hrvatskoj. Najve\u0107i broj se odnosi na Nemce iz Baranje (i manjim delom iz isto\u010dne Slavonije) koji su umrli u logoru Gakovo pokraj Sombora (manjim delom u logorima Kru\u0161\u010dica i Ba\u010dki Jarak). Od ovih 966 imena, za 846 je rutinski upisano Gakovo kao mesto prebivali\u0161ta i mesto smrti, pri \u010demu je mesto prebivali\u0161ta o\u010digledno pogre\u0161no. Najve\u0107i broj ovih osoba \u017eiveo je na podru\u010dju op\u0161tine Beli Manastir da bi nakon oslobo\u0111enja Baranje bio izolovan u logorima u Ba\u010dkoj. Iako su ova lica stradala na tlu Republike Srbije ona ne mogu biti uvr\u0161tena u ukupan broj stradalih stanovnika Republike Srbije, pri \u010demu se registar Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice odnosi upravo na lica koja su imala prebivali\u0161te na tlu Republike Srbije. Isto tako bi bilo pogre\u0161no uvrstiti Srbe iz Ba\u010dke koji su stradali u logorima fa\u0161isti\u010dke Ma\u0111arske u \u017ertve Ma\u0111arske, kao \u0161to bi Srbe, Jevreje i Rome koji su stradali u logoru Jasenovac bilo pogre\u0161no uvrstiti u \u017ertve Republike Hrvatske u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n Sem Nemaca iz isto\u010dne Hrvatske, u registar je uvr\u0161teno vi\u0161e desetina pripadnika usta\u0161kog pokreta sa podru\u010dja Vukovara i Vinkovaca koji su osu\u0111eni na smrt pred vojnim sudovima u Vojvodini zbog u\u010de\u0161\u0107a u kampanjama terora usta\u0161ke NDH nad stanovni\u0161tvom Srema. Njihova imena su najve\u0107im delom proizvoljno uvr\u0161tena u registre za op\u0161tine Novi Sad i Sremska Mitrovica. Primera radi, dvojica usta\u0161a iz sela Bogdanovci pokraj Vukovara, uvr\u0161teni su u registar za op\u0161tinu Babu\u0161nica na jugu Srbije: Stjepan Zvonarevi\u0107 (RKTG-35568), Petar Zvonarevi\u0107 (RKTG-32802). Usta\u0161e iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine uvr\u0161tavane su proizvoljno i u registre za grad Beograd i op\u0161tinu \u010ca\u010dak, iako nikad nisu imali prebivali\u0161te niti su stradali u Beogradu i \u010ca\u010dku.<\/p>\n Na ovoj stranici mo\u017eete videti spisak lica kojima je kartonu, u rubrici „zemlja ro\u0111enja“ navedena „Hrvatska“. Najve\u0107i broj ovih lica odnosi se na Nemce i usta\u0161e iz isto\u010dne Hrvatske: http:\/\/znaci.net\/temp\/iz_hrvatske.htm<\/p>\n U registar je uvr\u0161teno i 27 lica ro\u0111enih u Nema\u010dkoj i 5 lica ro\u0111enih u Austriji, pri \u010demu je prete\u017eno re\u010d o pripadnicima okupacionog vojno-policijskog aparata koji su osu\u0111eni na smrt nakon oslobo\u0111enja zbog u\u010de\u0161\u0107a u zlo\u010dinima nad doma\u0107im stanovni\u0161tvom.<\/p>\n Sem 1.372 dupliranih imena i oko 1.000-1.100 stranih dr\u017eavljana iz registra treba izostaviti i\u00a0 \u017ertve fa\u0161isti\u010dkog terora koje su proizvoljno uvr\u0161tene u registar. Utvrdili smo ukupno 41 ovakav upis u registru. Na ovoj stranici mo\u017eete videti tabelu sa osnovnim podacima ovih lica: http:\/\/znaci.net\/temp\/zx.htm<\/p>\n Me\u0111u 41 lice koje nije ubijeno od strane koju obi\u010dno zovemo komunisti\u010dkom, a ura\u010dunato je u tzv. „\u017ertve komunizma“, u registru je navedeno 14 osoba (prete\u017eno Jevreja iz Ba\u010dke) stradalih u logoru Au\u0161vic, 2 osobe stradale u logoru Mauthauzen, i po jedna osoba stradala u logoru Jasenovac i logoru Bergen-Belcen, kao i odre\u0111en broj pripadnika NOVJ\/JA koji su poginuli u borbama krajem 1944. ili tokom 1945.<\/p>\n Au\u0161vic: Kata Ger\u0161tl (Novi Sad, RKTG-63067); Jovanka Jojki\u0107 (\u017dabalj, RKTG-71257); Andrija Najman (Sombor, RKTG-85242); Josip Najman (Sombor, RKTG-85243); Sara Najman (Sombor, RKTG-85244); Neme\u0161 (Sombor, RKTG-85245); Ilona Volhajmer (Sombor, RKTG-100942); Leopold Balint (Ada, RKTG-44361); Ro\u017ei Balint (Ada, RKTG-44362); Tibor Balint (Ada, RKTG-44363); Salamon Bakran (Sombor, RKTG-44419); Jovan Barna (Kula, RKTG-44420); Jovanka Narna (Kula, RKTG-44421); Petar Gavrilovi\u0107 (Zemun, RKTG-66972); Mauthauzen: Zoran Purigra\u010dki (Nova Crnja, RKTG-54739); Vujica Da\u0161i\u0107 (\u010ca\u010dak, RKTG-6380); Jasenovac: Jakob Zori\u0107 (Subotica, RKTG-57086); Bergen-Belcen: \u0160arlota Galc (Novi Sad, RKTG-62998).<\/p>\n Tako\u0111e, iz registra treba izostaviti i nekoliko stotina imena lica koja su stradala pre 12. septembra 1944. ili su umrla prirodnom smr\u0107u godinama ili decenijama nakon oslobo\u0111enja. Me\u0111u licima koja su stradala pre 12. septembra 1944, a koja su uvr\u0161tena u registar, nisu samo imena onih koji su ubijeni od strane NOVJ ve\u0107 i odre\u0111en broj onih koji su ubijeni od strane nema\u010dkog okupatora (u manjoj meri i od JVuO). Utvr\u0111ivanje imena ovih lica podrazumeva dugotrajno istra\u017eivanje i na\u0161a pretpostavka je da je re\u010d o nekoliko stotina imena. Primera radi, u registru za grad Beograd ustanovili smo 27 lica koja nisu stradala nakon oslobo\u0111enja, ve\u0107 su umrla prirodnom smr\u0107u, pri \u010demu smo svesni da ovo nije kona\u010dan broj.<\/p>\n Najve\u0107i broj stradalih zabele\u017een je na teritoriji Vojvodine: 38.301 (69,17%), pri \u010demu vredi naglasiti da je dominantno re\u010d o licima nema\u010dke i ma\u0111arske nacionalnosti (u broj od 38.301 stradalih Vojvo\u0111ana ulazi i preko 700 duplih imena). U broj stradalih stanovnika Vojvodine uklju\u010dili smo i 1.135 stradalih sa podru\u010dja op\u0161tine Zemun, prete\u017eno nema\u010dke nacionalnosti (zatim hrvatske nacionalnosti). Na podru\u010dju centralne Srbije, registrovano je 15.215 (27,47%) stradalih, prete\u017eno srpske nacionalnosti (uklju\u010duju\u0107i 575 duplih imena), dok je na podru\u010dju Kosova registrovano 1.856 (3,35%) stradalih, prete\u017eno albanske nacionalnosti.<\/p>\n U broj od 15.215 stradalih sa podru\u010dja centralne Srbije ura\u010dunato je oko 1.000 lica koja nisu bili pripadnici ve\u0107inske etni\u010dke grupe (Nemci, Bo\u0161njaci, Rusi, Hrvati, Slovenci, Albanci), \u0161to je ukupno podjednako ili ne\u0161to vi\u0161e od broja stradalih Srba u Vojvodini u istom razdoblju.<\/p>\n Realno je pretpostaviti da broj stradalih u centralnoj Srbiji nije kona\u010dan i da \u0107e biti uve\u0107an (mo\u017eda za maksimalno nekoliko hiljada imena, \u0161to tek treba egzaktno dokazati), \u0161to je, me\u0111utim, jo\u0161 uvek prili\u010dno manje od pretpostavki koje su iznosili pojedini srpski istori\u010dari.<\/p>\n Va\u017eno je napomenuti da ljudski gubici na tlu Republike Srbije 1941-1945, izazvani delovanjem fa\u0161isti\u010dkog okupatora i formacija koje su sara\u0111ivale sa okupatorom, znatno prevazilaze broj stradalih nakon oslobo\u0111enja. Popisom \u017drtve rata 1941-1945. iz 1964, ustanovljeno je da su na teritoriji Srbije (bez Vojvodine) okupator i njegovi pomaga\u010di poimenice odgovorni za smrt najmanje 93.167 osoba. Ukoliko se uzme u obzir da je popisna komisija izlo\u017eila mi\u0161ljenje da je na teritoriji \u010ditave Jugoslavije popisom iz 1964. registrovano tek 56-59% stradalih, name\u0107e se pretpostavka da broj stradalih na tlu Srbije iznosi mogu\u0107ih izme\u0111u 157.910 i 166.370, ali ova pretpostavka nije egzaktno dokazana. Od poimenice utvr\u0111enih 93.167 stradalih sa podru\u010dja u\u017ee Srbije (popisanih do 2003) isti\u010demo 37.079 pripadnika NOVJ\/JA.[ref]\u0414\u0440\u0430\u0433\u0430\u043d \u0426\u0432\u0435\u0442\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, \u201e\u0421\u0442\u0440\u0430\u0434\u0430\u043b\u0438 \u043f\u0440\u0438\u043f\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0438 \u041d\u041e\u0412\u0408 \u0438\u0437 \u0443\u0436\u0435 \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0435 \u043f\u0440\u0435\u043c\u0430 \u043f\u043e\u043f\u0438\u0441\u0443 ‘\u0416\u0440\u0442\u0432\u0435 \u0440\u0430\u0442\u0430 1941-1945.\u201c, \u0418\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0430 20. \u0432\u0435\u043a\u0430, 1\/2003, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 2003, \u0441\u0442\u0440. 119-131.[\/ref]<\/p>\n Popisom \u017drtve rata 1941-1945. iz 1964, ustanovljeno je da su na teritoriji Vojvodine okupator i njegovi pomaga\u010di poimenice odgovorni za smrt 41.370 osoba. Ukoliko se uzme u obzir da je popisna komisija izlo\u017eila mi\u0161ljenje da je na teritoriji \u010ditave Jugoslavije popisom iz 1964. registrovano 56-59% stradalih, name\u0107e se pretpostavka da broj stradalih na tlu Vojvodine iznosi mogu\u0107ih izme\u0111u 70.119 i 73.875. Ove podatke su dopunila istra\u017eivanja Prema Anketnog odbora Skup\u0161tine AP Vojvodine, 1941-1945. Prema podacima Anketnog odbora tokom 1941-1945. stradalo je najmanje 42.283 vojvo\u0111anskih Srba, od \u010dega je ogromna ve\u0107ina stradala tokom fa\u0161isti\u010dke okupacije ili je poginula u borbi protiv okupatora. U ovaj broj ura\u010dunata su i lica srpske nacionalnosti ubijena nakon oslobo\u0111enja (do 1.000). Tako\u0111e, tokom fa\u0161isti\u010dke okupacije stradalo je najmanje 15.495 vojvo\u0111anskih Jevreja, pri \u010demu ovaj broj nije kona\u010dan i pri \u010demu je jevrejska zajednica, uz romsku zajednicu, u odnosu na ukupan broj Jevreja, procentualno najvi\u0161e stradala u Vojvodini.[ref]Nenad Mauri\u0107, \u201eStatistika stradalog stanovni\u0161tva Vojvodine 1941-1945.\u201c, Na putu ka istini…, str. 209.[\/ref] Ako uzmemo u obzir i nekoliko hiljada pripadnika drugih etni\u010dkih grupa koji su kao stanovnici Vojvodine stradali od strane fa\u0161isti\u010dkog okupatora i njihovih saradnika, onda se broj stradalih Vojvo\u0111ana, koji su izgubili \u017eivot kao protivnici i \u017ertve fa\u0161izma, pribli\u017eava mogu\u0107em pretpostavljenom broju od oko 70.000.<\/p>\n Popisom \u017drtve rata 1941-1945. iz 1964, kao i dopunom i revizijom ovog popisa, ustanovljeno je da su na teritoriji Vojvodine nema\u010dke vojne i policijske snage odgovorne su za stradanje 61,39% stanovnika, vojne i policijske snage NDH za 28,79%, ma\u0111arske vojne i policijske snage za 8,69%.[ref]\u0414\u0440\u0430\u0433\u0430\u043d \u0426\u0432\u0435\u0442\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, \u201e\u041f\u0440\u0435\u0433\u043b\u0435\u0434 \u0441\u0442\u0440\u0430\u0434\u0430\u045a\u0430 \u0441\u0442\u0430\u043d\u043e\u0432\u043d\u0438\u0448\u0442\u0432\u0430 \u0412\u043e\u0458\u0432\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435 \u0443 \u0414\u0440\u0443\u0433\u043e\u043c \u0441\u0432\u0435\u0442\u0441\u043a\u043e\u043c \u0440\u0430\u0442\u0443\u201c, \u0418\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0430 20. \u0432\u0435\u043a\u0430, 1\/2005, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 2005, \u0441\u0442\u0440. 107-108.[\/ref] Ove \u010dinjenice treba uzimati u obzir kada se sagledava masovno stradanje nema\u010dkog stanovni\u0161tva na tlu Vojvodine nakon oslobo\u0111enja.<\/p>\n Kada broj od najmanje 14.640 stradalih sa podru\u010dja Srbije ju\u017eno od Save i Dunava, pri \u010demu smo izostavili dupla imena u registru (\u010dak ako pretpostavimo da maksimalno nekoliko hiljada imena nisu uneta u registar iz objektivnih razloga, iako ovu pretpostavku treba egzaktno dokazati), uporedimo sa brojem od pribli\u017eno 13.556 stradalih lica u Sloveniji nakon oslobo\u0111enja,[ref]Mojca \u0160orn, Tadeja Tomin\u0161ek-Rihtar, \u201e\u017drtve druge svetovne vojne in zaradi nje (april 1941 \u2013 januar 1946), \u017drtve vojne in revolucije. Zbornik: Referati in rasprava s posveta v Dr\u017eavnem svetu 11. in 12. novembra 2004, ki sta ga pripravila Dr\u017eavni svet Republike Slovenije in Institut za novej\u0161o zgodovino v Ljubljani, (ur. Janvit Golob i dr.), Ljubljana, 2005, str. 13-22.[\/ref] onda nije te\u0161ko zaklju\u010diti da je u Sloveniji, proporcionalno ukupnom broju stanovnika, obra\u010dun sa snagama kolaboracije i njihovim simpatizerima bio intenzivniji, imaju\u0107i u vidu broj usmr\u0107enih lica.<\/p>\n Ovo navodimo u cilju osporavanja nacionalisti\u010dkog stereotipa o Srbiji kao najve\u0107oj \u201e\u017ertvi komunisti\u010dkog terora\u201c na podru\u010dju Jugoslavije. Ako uzmemo u obzir da su u broj stradalih u Sloveniji (13.556) ura\u010dunata lica koja su umrla nasilnom smr\u0107u nakon zvani\u010dnog okon\u010danja rata (9. maj 1945), a ne nakon 12. septembra 1944, onda je ova disproporcija jo\u0161 o\u010diglednija. Ako broju od 14.640 registrovanih u spiskovima op\u0161tina u tzv. u\u017eoj Srbiji (prethodno smo izostavili duplikate u registru) oduzmemo oko 200 spornih unosa (lica koja nisu stradala i koja su umrla prirodnom smr\u0107u godinama ili decenijama nakon oslobo\u0111enja i lica koja su stradala pre 12. septembra 1944), pri \u010demu je ovo minimalna procena, onda je ova razlika jo\u0161 ve\u0107a.<\/p>\n Napomena: Saradnici ljubljanskog In\u0161tituta za novej\u0161o zgodovino obznanili su 2004. podatke o 13.898 stradalih gra\u0111ana Slovenije nakon oslobo\u0111enja (od toga oko 13.556 ubijenih od strane partizanskog pokreta, odnosno socijalisti\u010dkih vlasti)\u00a0 i oko 6.300 imena lica koja su kao pripadnici ili simpatizeri slovena\u010dkih snaga kolaboracije (uklju\u010duju\u0107i i civile) izgubili \u017eivot tokom rata. Prema podacima In\u0161tituta za novej\u0161o zgodovino (zaklju\u010dno sa 2004) ukupan broj stradalih gra\u0111ana Slovenije 1941-1946. iznosi oko 89.000 lica. Od tog broja oko 27.000 odnosi se na stradale pripadnike partizanskog pokreta (treba pomenuti i velik broj stradalih antifa\u0161ista, tj. simpatizera partizanskog pokreta).<\/p>\n Tako\u0111e, pretpostavljamo da je broj lica hrvatske nacionalnosti, stanovnika naselja na tlu Republike Hrvatske, koji su stradali poslednjih meseci 1944. i tokom 1945, kao pripadnici i simpatizeri pora\u017eenih snaga NDH, tako\u0111e broj\u010dano prevazilazi broj stradalih lica srpske nacionalnosti na podru\u010dju Srbije nakon 12. septembra 1944. Me\u0111utim, jo\u0161 uvek nisu publikovani ukupni poimeni\u010dni podaci o stradalim stanovnicima Republike Hrvatske u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n Kada je re\u010d o stradanju stanovni\u0161tva po op\u0161tinama, nakon septembra 1944, prema podacima Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice, u apsolutnim brojkama najve\u0107i broj stanovnika stradao je u op\u0161tini Sombor (4.467), zatim u op\u0161tinama Apatin (2.666), Od\u017eaci (2.504), Vrbas (2.445), Pan\u010devo (2.357), Ba\u010dka Palanka (2.351), gde su mahom stradali pripadnici nema\u010dke nacionalnosti, uz napomenu da je u op\u0161tini Sombor stradao i velik broj pripadnika ma\u0111arske nacionalnosti. Nakon toga sledi grad Beograd, u kome je prema podacima Dr\u017eavne komisije stradalo 1.934 lica. Potom, po broju stradalih slede op\u0161tine Zrenjanin (1.722), Kikinda (1.549), gde su u ogromnoj ve\u0107ini stradali stanovnici nema\u010dke nacionalnosti, kao i op\u0161tina \u017dabalj (1.350), gde su najve\u0107im delom stradali pripadnici ma\u0111arske zajednice, dok je u op\u0161tini Subotica zabele\u017eeno stradanje 1.554 lica, mahom pripadnika nema\u010dke i ma\u0111arske zajednice. Prema dostupnim podacima, op\u0161tine u centralnoj Srbiji sa najve\u0107im brojem stradalih nakon oslobo\u0111enja su \u010ca\u010dak (757), Zaje\u010dar (500), Valjevo (473), Gornji Milanovac (465), Leskovac (407), Kragujevac (390), Ni\u0161 (330). Napominjemo da nismo izostavili duplikate i sporne unose u registrima navedenih op\u0161tina, pri \u010demu se najve\u0107i broj spornih unosa odnosi na op\u0161tinu Sombor i grad Beograd i, u manjoj meri, za op\u0161tine Subotica i Kragujevac.<\/p>\n Broj od 4.467 stradalih stanovnika op\u0161tine Sombor treba umanjiti za najmanje 846 imena Nemaca iz Baranje, koji nisu imali prebivali\u0161te na podru\u010dju op\u0161tine Sombor. Naravno, njihova imena treba uvrstiti u spisak stradalih logora Gakovo, ali ne i u spisak stradalih stanovnika op\u0161tine Sombor i Republike Srbije.<\/p>\n U slede\u0107em nastavku teksta analizira\u0107emo broj stradalih stanovnika Beograda nakon oslobo\u0111enja. Napominjemo da u registru za grad Beograd egzistira 1.934 imena. Smatramo da iz registra za grad Beograd treba izostaviti 413 imena (21,35%).<\/p>\n Kada je re\u010d o stradanju seoskog stanovni\u0161tva na tlu Srbije ju\u017eno od Save i Dunava, najve\u0107i broj stradalih zabele\u017een je u Vr\u010dinu (56), u op\u0161tini Grocka, uklju\u010duju\u0107i jedno duplo ime, kao i odre\u0111en broj lica koja su poginula u borbi i 7 lica koja su uvr\u0161tena u registar na osnovu podataka Zemaljske komisije za utvr\u0111ivanje zlo\u010dina okupatora i njihovih saradnika. Potom sledi Dra\u017eanj, tako\u0111e u op\u0161tini Grocka (53), pri \u010demu su ubijene 4 \u017eene. Vr\u010din je 1948. imao 5.040 stanovnika, a Dra\u017eanj oko 1.700. Ve\u0107ina stradalih u ova dva sela bili su pripadnici i saradnici JVuO, pri \u010demu se mo\u017ee pretpostaviti da je jedan deo stradalih poginuo u borbi. Vredi napomenuti da su pripadnici JVuO 1944. likvidirali 24 stanovnika Dra\u017enja (me\u0111u kojima vi\u0161e \u017eena), koji su odbili da sara\u0111uju sa \u010detnicima i koji nisu bili pripadnici partizanskog pokreta. Tako\u0111e, u prethodnom razdoblju pripadnici Srpske dr\u017eavne stra\u017ee uhapsili su 3 stanovnika Dra\u017enja, koja su potom ubijena kao banji\u010dki logora\u0161i, a kasnije su 2 stanovnika ovog sela likvidirana neposredno od pripadnika SDS. U Vr\u010dinu je tokom rata zabele\u017een mnogo manji broj ubijenih od strane \u010detnika: 5 lica.[ref]\u0414\u0440\u0430\u0433\u043e\u0441\u043b\u0430\u0432 \u0411. \u0414\u0438\u043c\u0438\u0442\u0440\u0438\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b \u0411\u0435\u043b\u0438, \u0413\u0434\u0435 \u0458\u0435 \u043c\u043e\u0458\u0430 \u043c\u0430\u043c\u0430? \u041f\u0440\u0438\u043b\u043e\u0437\u0438 \u0437\u0430 \u0438\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0443 \u0410\u0432\u0430\u043b\u0441\u043a\u043e\u0433 \u043a\u043e\u0440\u043f\u0443\u0441\u0430 \u0408\u0443\u0433\u043e\u0441\u043b\u043e\u0432\u0435\u043d\u0441\u043a\u0435 \u0432\u043e\u0458\u0441\u043a\u0435 \u0443 \u043e\u0442\u0430\u045f\u0431\u0438\u043d\u0438, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 2009, \u0441\u0442\u0440. 359-352.[\/ref]<\/p>\n Kada ove brojke uporedimo sa brojevima civila ubijenih od strane \u010detnika Dra\u017ee Dra\u017ee Mihailovi\u0107a (JVuO) u selima u Srbiji, dolazimo do zanimljivih zaklju\u010daka. Pripadnici JVuO su za 5-11. februara 1943. na teritoriji op\u0161tine Priboj ubili (mahom zaklali ili \u017eive zapalili) najmanje 1.547 Bo\u0161njaka (42,9% \u017ertava bila su deca do 15 godina starosti), uklju\u010duju\u0107i desetkovanje velikog broja porodica (prema poimeni\u010dnom spisku Dr\u017eavne komisije za utvr\u0111ivanje zlo\u010dina okupatora i njegovih pomaga\u010da). U selu Zagradina februara 1943. ubijeno je 304 lica (selo je 1948. imalo 382 stanovnika), u Pla\u0161\u0107u 163, u Kasidolu 139, u Penezi\u0107ima 137, u So\u010dicama 129, u Potocima 122, u Zastijenju 112, itd.[ref]Genocid nad Bo\u0161njacima u Drugom svjetskom ratu. Dokumenti, (pr. Smail \u010ceki\u0107), Sarajevo, 1996, str. 605-656.[\/ref] Ovo su najmasovnija ubistva na tlu Srbije ju\u017eno do Save i Dunava koja su po\u010dinili pripadnici neke doma\u0107e vojne formacije u kratkom vremenskom intervalu, tokom 1940-ih. Nema sumnje da je u registrima op\u0161tina Priboj i Nova Varo\u0161 evidentiran odre\u0111en broj pripadnika JVuO koji su u\u010destvovali u ovim zlo\u010dinima, pod komandom Vuka Kalajitovi\u0107a (Nova Varo\u0161, RKTG-23843; U\u017eice, RKTG-21503). Tako\u0111e, visoke brojke stradalih \u017ertava \u010detni\u010dkih zlo\u010dina zabele\u017eene su u selu Vrani\u0107 pokraj Barajeva (21-21. decembar 1943) gde je ubijeno 67 stanovnika, oba pola i svih uzrasta (ve\u0107ina \u017ertava bili \u017eene i deca) i u selu Drugovac pokraj Smedereva (28. april 1944), gde su ubijena 72 civila, uklju\u010duju\u0107i 10 \u017eena. \u010cetnici su u Vrani\u0107u tokom 1944. ubili jo\u0161 8 me\u0161tana.[ref]\u0414\u0440\u0430\u0433\u043e\u0441\u043b\u0430\u0432 \u0411. \u0414\u0438\u043c\u0438\u0442\u0440\u0438\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b \u0411\u0435\u043b\u0438, \u043d.\u0434., \u0441\u0442\u0440. 211-231; Radoslav Paunovi\u0107, Nepokorni Drugovac, Novi Sad, 1967.[\/ref] U Bresnici pokraj \u010ca\u010dka, 27-28. oktobra 1944, Nemci su ubili 25 stanovnika. U istom selu 4-5. novembra 1944. nema\u010dki vojnici su ubili 40 stanovnika, da bi u Bresnici ponovo po\u010dinili masovan zlo\u010din 27-28. novembra 1944, kada su ubili 95 stanovnika.[ref]\u0427\u0430\u0447\u0430\u043d\u0441\u043a\u0438 \u043a\u0440\u0430\u0458 \u0443 \u041d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u043e\u043e\u0441\u043b\u043e\u0431\u043e\u0434\u0438\u043b\u0430\u0447\u043a\u043e\u0458 \u0431\u043e\u0440\u0431\u0438 1941-1945. \u041f\u0430\u043b\u0438 \u0431\u043e\u0440\u0446\u0438 \u0438 \u0436\u0440\u0442\u0432\u0435, \u0427\u0430\u0447\u0430\u043a, 1977; \u0413\u043e\u0440\u0430\u043d \u0414\u0430\u0432\u0438\u0434\u043e\u0432\u0438\u045b, \u041c\u0438\u043b\u043e\u0448 \u0422\u0438\u043c\u043e\u0442\u0438\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b, \u0417\u0430\u0442\u0430\u043c\u045a\u0435\u043d\u0430 \u043f\u0440\u043e\u0448\u043b\u043e\u0441\u0442. \u0418\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0430 \u0440\u0430\u0432\u043d\u043e\u0433\u043e\u0440\u0430\u0446\u0430 \u0447\u0430\u0447\u0430\u043d\u0441\u043a\u043e\u0433 \u043a\u0440\u0430\u0458\u0430. \u041a\u045a\u0438\u0433\u0430 \u0442\u0440\u0435\u045b\u0430. \u0410\u0433\u043e\u043d\u0438\u0458\u0430 \u0438 \u0441\u043b\u043e\u043c. \u0420\u0430\u0442\u043d\u0435 1944. \u0438 1945. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0430, \u0427\u0430\u0447\u0430\u043a\u2013\u041a\u0440\u0430\u0459\u0435\u0432\u043e, 2004; \u0420\u0430\u0434\u0438\u0441\u0430\u0432 \u0421. \u041d\u0435\u0434\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0427\u0430\u0447\u0430\u043d\u0441\u043a\u0438 \u043a\u0440\u0430\u0458 \u0438 \u041d\u041e\u0411: \u0421\u043b\u043e\u0431\u043e\u0434\u0430\u0440\u0438 \u043d\u0430 \u0441\u0442\u0440\u0430\u0442\u0438\u0448\u0442\u0438\u043c\u0430: \u0421\u043f\u0438\u0441\u0430\u043a \u0436\u0440\u0442\u0430\u0432\u0430 \u0414\u0440\u0443\u0433\u043e\u0433 \u0441\u0432\u0435\u0442\u0441\u043a\u043e\u0433 \u0440\u0430\u0442\u0430 \u0443 \u0447\u0430\u0447\u0430\u043d\u0441\u043a\u043e\u043c \u043a\u0440\u0430\u0458\u0443, \u0427\u0430\u0447\u0430\u043a, 2009.[\/ref] Isti\u010demo da se pripadnici JVuO u ovom vremenskom kontekstu bore protiv NOVJ kao nema\u010dki saveznici.<\/p>\n Jovan \u0160kavovi\u0107 (evidentiran \u010dak 4 puta u registru Dr\u017eavne komisije), vojvoda \u010detnika Koste Pe\u0107anca, aktivan saradnik JVuO; osu\u0111en na smrt zbog u\u010de\u0161\u0107\u0107a u predaji oko 365 zarobljenih partizana Nemcima, 13.11.1941. Na slici: na su\u0111enju Dra\u017ei Mihailovi\u0107u. Izvor: znaci.net<\/p><\/div>\n Analiza strukture \u201e\u017ertava komunisti\u010dkog terora\u201c u Srbiji<\/strong><\/p>\n Na osnovu uvida u registar Dr\u017eavne komisije mogu\u0107e je izvr\u0161iti analizu etni\u010dke, socijalne i politi\u010dke (u koju ulazi prvenstveno vojna komponenta) strukture stradalih nakon 12. septembra 1944. na tlu Republike Srbije. Tako\u0111e, na osnovu ovih podataka mogu\u0107e je govoriti i o na\u010dinu stradanja populacije koja je stradala nakon oslobo\u0111enja.<\/p>\n Najve\u0107i broj stradalih lica bili su pripadnici nema\u010dke zajednice: 27.367 (49,42%). Pri tom, treba naglasiti da u ovaj broj ulazi oko 500 duplih imena i oko 1.000 Nemaca koji su imali stalno prebivali\u0161te na tlu Hrvatske, Nema\u010dke i Austrije (najve\u0107im delom na tlu Baranje, odnosno op\u0161tine Beli Manastir). Treba napomenuti da se za 933 lica nema\u010dke nacionalnosti ne navodi zemlja ro\u0111enja, iako je mogu\u0107e pretpostaviti da je ve\u0107ina ovih lica imala prebivali\u0161te na tlu Srbije.<\/p>\n Za 20.576 Nemaca navodi se da su stradali u logoru, za 1.153 navodi se „streljan“, za 4.458 navodi se „likvidiran“, za 19 navodi se „obe\u0161en“, dok se za 110 navodi „osu\u0111en na smrt“, pri \u010demu je ovaj poslednji broj realno ve\u0107i.<\/p>\n Potom slede lica srpske nacionalnosti: 14.567 (26,30%). U ovaj broj ulazi oko 500 duplih imena i najmanje 100-200 pre\u017eivelih ili stradalih pre 12. septembra 1944, pri \u010demu je ovaj drugi broj potencijalno ve\u0107i.<\/p>\n Za ukupno 10.194 Srba se navodi „ubijen“ (u ovaj broj ulazi velik broj poginulih), pri \u010demu u ovaj broj ulazi 7.081 za koje se navodi „streljan“ i 1.496 za koje se navodi „likvidiran“. Za 1.113 Srba navodi se da su osu\u0111eni na smrt (za ova lica se navodi da su streljana).<\/p>\n U registru je evidentirano 6.112 (11,03%) lica ma\u0111arske nacionalnosti, pri \u010demu u ovaj broj ulazi oko 300 duplih imena.<\/p>\n Za 4.679 Ma\u0111ara navodi se da su ubijeni (586 „streljan“, 4.438 „likvidiran“, 7 „obe\u0161en“). Za 589 Ma\u0111ara se navodi „nestao“, pri \u010demu u ovu brojku mo\u017eda ulazi i izvestan broj vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara koji su se povukli sa teritorije Ba\u010dke uo\u010di oslobo\u0111enja. Za 475 Ma\u0111ara navodi se „osu\u0111en na smrt“, dok se za 279 navodi da su stradali u logoru.<\/p>\n U registru je evidentirano 1.360 (2,45%) lica albanske i 953 (1,72%) lica hrvatske nacionalnosti. Broj stradalih Albanaca je svako ve\u0107i.<\/p>\n Za 987 Albanaca se navodi „streljan“, a za 92 „likvidiran“, dok se ukupno za 1.228 navodi „ubijen“, uklju\u010duju\u0107i streljane i likvidirane, kao i ubijene na nepoznat na\u010din, uklju\u010duju\u0107i i poginule odmetnike. Za 74 Albanca se navodi da su osu\u0111eni na smrt.<\/p>\n Za 665 Hrvata se navodi da su ubijeni, pri \u010demu su 294 ozna\u010deni kao „streljan“, a 482 kao „likvidiran“. Za 208 Hrvata se navodi da su osu\u0111eni na smrt.<\/p>\n Uvidom u registar stradalih (\u201eOtvorena knjiga\u201c \u2013 registar \u017ertava), evidentno je da su naselja na tlu Vojvodine, koja su imala dominantno (ili zna\u010dajno) nema\u010dko ili ma\u0111arsko prisustvo, imala najve\u0107e gubitke doma\u0107eg stanovni\u0161tva nakon oslobo\u0111enja u apsolutnim brojkama. Ovo se naro\u010dito odnosi na seoska naselja. Najve\u0107i broj stradalih seoskih stanovnika (u apsolutnim brojkama i procentualno) zabele\u017een je me\u0111u ma\u0111arskim stanovnicima u \u010curugu u op\u0161tini \u017dabalj (1948: 7.928 stanovnika, s napomenom da je \u010curug uo\u010di rata imao oko 10.000 stanovnika).<\/p>\n Najve\u0107i broj stradalih pripadnika ma\u0111arske etni\u010dke skupine nakon oslobo\u0111enja Vojvodine zabele\u017een je u naseljima u kojima su lokalni Ma\u0111ari tokom 1942. u\u010destvovali u masovnim zlo\u010dinima nad srpskim, jevrejskim, i romskim stanovni\u0161tvom. „Za razliku od Banata, u Ba\u010dkoj se pristupilo drasti\u010dnom ka\u017enjavanju pripadnika ma\u0111arske nacionalne manjine, posebno onih za koje se doznalo, \u010desto i na osnovu izjava svedoka, da su uzimali direktnog ili indirektnog u\u010de\u0161\u0107a u januarskoj raciji 1942. i u stradanju srpskog stanovni\u0161tva aprila 1941. Pod poseban represivni udar do\u0161li su pripadnici Stranke strelastih krstova, nosioci okupacione vlasti, vo\u0111stvo DMKSZ koja je tako\u0111e progla\u0161ena za fa\u0161isti\u010dku organizaciju, ali i drugi za koje se smatralo da potpadaju pod kategoriju saradnika okupatora.“[ref]Aleksandar Kasa\u0161, Ma\u0111ari u Vojvodini 1941-1946, Novi Sad, 1996, str. 160.[\/ref]<\/p>\n U merama koje je sprovodila pobedni\u010dka strana u Ba\u010dkoj bilo je elemenata revan\u0161izma i retorzije i \u201eostvarivanja politike \u2019oko za oko zub za zub\u2019\u201c. Nema sumnje da je jedan broj ubistava, \u010dak ako uzmemo u obzir \u017eelju za osvetom, bio nacionalno motivisan, kao i da je u osvetni\u010dkom naletu ubijen ve\u0107i broj lica koja nisu imala ozbiljnu krivicu ili nisu imali realnu krivicu. Me\u0111utim, pojedini pre\u017eiveli savremenici Racije 1942, naro\u010dito oni koji su izgubili \u010dlanove porodice, smatrali su da odgovornosti podle\u017ee svaka vrsta podr\u0161ke i okupacionom poretku. Kako isti\u010de istori\u010dar Aleksandar Kasa\u0161, na podru\u010dju \u010curuga, \u017dablja i Mo\u0161orina \u201eprilikom ovih ka\u017enjavanja bila je primetna \u017eelja nove vlasti da se ovim merama da izvesno zadovoljenje srpskim porodicama i izvr\u0161i osveta, ali se nastojalo da se ipak zadovolji normalna sudska forma.\u201c[ref]Isto, 167.[\/ref]<\/p>\n Prema podacima Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice nakon septembra 1944. (re\u010d je o dopunjenim podacima Anketnog odbora Skup\u0161tine AP Vojvodine) poimenice su poznati podaci za 745 stradalih stanovnika \u010curuga nakon oslobo\u0111enja koji su bili pripadnici ma\u0111arskog naroda, zatim za 508 stradalih stanovnika \u017dablja (oko 90% Ma\u0111ara i oko 10% Nemaca) i 128 stradalih ma\u0111arskih stanovnika Mo\u0161orina. U ove brojke ura\u010dunato je nekoliko desetina duplih imena.<\/p>\n Najmasovnija kampanja terora koju su sproveli ma\u0111arski fa\u0161isti u Ba\u010dkoj dogodila se januara 1942. Re\u010d je o istorijskom doga\u0111aju poznatom pod nazivom Racija koji se odigrao u selima \u0160ajka\u0161e, Novom Sadu i Starom Be\u010deju. Zahvaljuju\u0107i istra\u017eivanjima niza istra\u017eiva\u010da poznati su poimeni\u010dni spiskovi stradalih. Naravno, ovo nisu kona\u010dni spiskovi stradalih u Raciji, ali danas, zahvaljuju\u0107i ovim poimeni\u010dnim registrima, mo\u017eemo govoriti o pribli\u017enim brojkama. Me\u0111u naseljima koja su imala visoke gubitke stanovni\u0161tva tokom Racije, isti\u010du se \u010curug, \u017dabalj i Mo\u0161orin. Prema publikovanim poimeni\u010dnim podacima, tokom Racije stradalo je 1.173 stanovnika \u010curuga (uz 40 stanovnika ovog mesta ubijenih aprila 1941), 861 stanovnik \u017dablja i 264 stanovnika Mo\u0161orina, najve\u0107im delom srpske, ali i jevrejske i romske nacionalnosti.[ref]Aleksandar Velji\u0107, Racija: zaboravljeni genocid, Novi Sad, 2007, str. 408-453. Za prethodne podatke, videti: \u0417\u0432\u043e\u043d\u0438\u043c\u0438\u0440 \u0413\u043e\u043b\u0443\u0431\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0420\u0430\u0446\u0438\u0458\u0430 \u0443 \u0458\u0443\u0436\u043d\u043e\u0458 \u0411\u0430\u0447\u043a\u043e\u0458 1942, \u041d\u043e\u0432\u0438 \u0421\u0430\u0434, 1992, \u0441\u0442\u0440. 147.[\/ref] Ove brojke su u me\u0111uvremenu uve\u0107ane, ali jo\u0161 uvek nisu publikovani dopunjeni podaci o stradalim stanovnicima ova tri mesta.[ref]Aleksandar Velji\u0107 je nedavno izneo tvrdnju o dopuni registra stradalih snatovnika ju\u017ene Ba\u010dke koji su izgubili \u017eivot od strane ma\u0111arskih fa\u0161ista. Prema Velji\u0107evim tvrdnjama, do sada su sakupljeni poimeni\u010dni podaci o 1.369 stradalih stanovnika \u010curuga: Aleksandar Velji\u0107, \u201ePovodom teksta Milana Radanovi\u0107a\u201c, Beton, 24. jun 2013. http:\/\/www.elektrobeton.net\/stemovanje\/[\/ref]<\/p>\n Visoke brojke ubijenih srpskih, jevrejskih i romskih stanovnika ova tri mesta, januara 1942, nisu jedini indikator brutalnosti zlo\u010dina koji su ma\u0111arski fa\u0161isti sproveli u ova tri naselja. O brutalnosti zlo\u010dina nad stanovni\u0161tvom \u0160ajka\u0161ke, pre svega svedo\u010de podaci o na\u010dinu ubijanja: u mnogim slu\u010dajevima re\u010d je o surovim ubistvima kojima su prethodila mu\u010denja, silovanja i masakriranja \u017ertava. Istrebljivane su \u010ditave porodice, uklju\u010duju\u0107i i malu decu. Velik broj stradalih ubijen je sekirama i tupim predmetima. Ove \u010dinjenice, pogotovo ako uzmemo u obzir da ovim zlo\u010dinima ne prethode nikakvi zlo\u010dini koje bi po\u010dinili stanovnici ju\u017ene Ba\u010dke, daju za pravo da govorimo o genocidnim radnjama sprovo\u0111enim od strane ma\u0111arskih fa\u0161ista. Po\u010dinioci ovih zlo\u010dina poticali su iz redova lokalnog ma\u0111arskog stanovni\u0161tva, kao i iz redova okupacionog represivnog aparata. Kada je re\u010d o zlo\u010dinima u \u010curugu, \u017dablju i Mo\u0161orinu, tokom Racije 1942, poznata su imena inspiratora, ali i mnogih po\u010dinilaca ubistava. Naj\u010de\u0161\u0107e je re\u010d o lokalnom ma\u0111arskom stanovni\u0161tvu.[ref]\u0417\u0432\u043e\u043d\u0438\u043c\u0438\u0440 \u0413\u043e\u043b\u0443\u0431\u043e\u0432\u0438\u045b, \u043d.\u0434., \u0441\u0442\u0440. 65-92.[\/ref]<\/p>\n Mnogi inspiratori i po\u010dinioci ubistava tokom Racije evidentirani su u registru Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice kao „\u017ertve komunizma“.<\/p>\n Treba napomenuti da se visok broj stradalih pripadnika nema\u010dke zajednice prete\u017eno ne odnosi na lica streljana nakon oslobo\u0111enja, kako se neretko misli. Naime, \u201eu prvim danima posle dolaska Crvene armije i NOV bar 6.763 Folksdoj\u010dera pobijeno je u prvom talasu osvete\u201c, sem toga, \u201ekrajem 1944. i po\u010detkom 1945. izme\u0111u 10.000 i 12.000 Nemaca iz Vojvodine poslato je na prinudni rad u Sovjetski Savez\u201c, od kojih je \u201eprema poslednjim prora\u010dunima\u201c na osnovu sovjetske dokumentacije, u Sovjetskom Savezu umrlo 1.994.[ref]Zoran Janjetovi\u0107, Nemci u Vojvodini, Beograd, 2009, str. 352\u2013353; Zoran Janjetovi\u0107, \u201ePrinudni rad Folksdoj\u010dera u Vojvodini 1944\u20131950.\u201c, Logori, zatvori i prisilni rad u Hrvatskoj\/Jugoslaviji 1941\u20131945, 1945\u20131951. Zbornik radova, (ur. Vladimir Geiger i dr.), Zagreb, 2010, str. 206.[\/ref]<\/p>\n Ostali pripadnici nema\u010dke zajednice stradali su mahom u radnim logorima na tlu Vojvodine, usled nehumanih uslova boravka koji su podrazumevali glad i zarazne bolesti. Broj od 6.763 streljanih Folksdoj\u010dera \u201eu prvom talasu osvete\u201c je verovatno ve\u0107i i, sude\u0107i prema nekim podacima, iznosi mogu\u0107ih 7.612 stradalih na taj na\u010din do 20. juna 1945.[ref]Sr\u0111an Cvetkovi\u0107, \u201ePregled uhap\u0161enih i streljanih lica od OZN-e na teritoriji Vojvodine do 20. juna 1945.\u201c, Istorija 20. veka, 1\/2011, Beograd, 2011, str. 189\u2013200.[\/ref] (Napominjemo da su nema\u010dke iseljeni\u010dke organizacije prezentovale brojku od 7.199 streljanih Folksdoj\u010dera nakon oslobo\u0111enja Vojvodine).[ref]\u0417\u043e\u0440\u0430\u043d \u0408\u0430\u045a\u0435\u0442\u043e\u0432\u0438\u045b, \u201e\u0414\u0430 \u043b\u0438 \u0441\u0443 \u0421\u0440\u0431\u0438 \u043f\u043e\u0447\u0438\u043d\u0438\u043b\u0438 \u0433\u0435\u043d\u043e\u0446\u0438\u0434 \u043d\u0430\u0434 \u041f\u043e\u0434\u0443\u043d\u0430\u0432\u0441\u043a\u0438\u043c \u0428\u0432\u0430\u0431\u0430\u043c\u0430?\u201c, \u0413\u0435\u043d\u043e\u0446\u0438\u0434 \u0443 20. \u0432\u0435\u043a\u0443 \u043d\u0430 \u043f\u0440\u043e\u0441\u0442\u043e\u0440\u0443 \u0458\u0443\u0433\u043e\u0441\u043b\u043e\u0432\u0435\u043d\u0441\u043a\u0438\u0445 \u0437\u0435\u043c\u0430\u0459\u0430. \u0417\u0431\u043e\u0440\u043d\u0438\u043a \u0440\u0430\u0434\u043e\u0432\u0430 \u0441\u0430 \u043d\u0430\u0443\u0447\u043d\u043e\u0433 \u0441\u043a\u0443\u043f\u0430, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 22\u201323. \u0430\u043f\u0440\u0438\u043b 2003, (\u0443\u0440. \u0408\u043e\u0432\u0430\u043d \u041c\u0438\u0440\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b), \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 2005, \u0441\u0442\u0440. 231\u2013238[\/ref]<\/p>\n Postavlja se pitanje da li su jugoslovenske vlasti logorizovale preostale Nemce s namerom da ih istrebe? \u201eIako je i u logorima dolazilo do grupnih i pojedina\u010dnih ubistava, ona su bila pre izuzetak nego pravilo. \u0160to se samih logora ti\u010de, oni nisu bili zami\u0161ljeni kao logori za uni\u0161tavanje. Jugoslovenske vlasti nisu htele da Podunavske \u0160vabe uni\u0161te ve\u0107 da ih iz zemlje proteraju, odnosno isele. Proterivanje manjih grupa je po\u010delo jo\u0161 1945. U januaru 1946. jugoslovenska vlada je kod saveznika podnela zahtev za iseljenjem u zemlji preostalih folksdoj\u010dera. Po\u0161to je on odbijen, \u0160vabe su morali i dalje da skapavaju u logorima.\u201c[54]<\/p>\n Visoka smrtnost me\u0111u logorisanim Nemcima u Vojvodini zabele\u017eena je naro\u010dito 1945. i 1946: \u201eO\u010dajna ishrana, manjak ogreva i te\u017eak rad, te katastrofalni higijenski uslovi, bili su idealni za pojavu zaraznih bolesti. Va\u0161ke i buve su carevale, a povremeno su harale epidemije. Jugoslovenske vlasti su se trudile da u granicama svojih mogu\u0107nosti spre\u010de \u0161irenje zaraza, ali u vreme kada se u svemu oskudevalo, u tome nisu mogle imati dovoljno uspeha.\u201c[ref]Zoran Janjetovi\u0107, Nemci u Vojvodini, Beograd, 2009, str. 356.[\/ref] Po\u010dev od 1946. vlasti su omogu\u0107avale Nemcima bekstva iz radnih logora i ilegalno emigriranje u Austriju i Nema\u010dku. Ipak, 1946. je godina u kojoj je zabele\u017een vrlo visok broj stradalih pripadnika nema\u010dke nacionalnosti.<\/p>\n Stradanje nema\u010dkog stanovni\u0161tva u Vojvodini nakon oslobo\u0111enja pokrajine, predstavlja nesumnjiv zlo\u010din protiv \u010dove\u010dnosti. Ovaj zlo\u010din treba razlikovati od genocidnih radnji u kojima su u\u010destvovali pripadnici nema\u010dke zajednice iz Vojvodine: holokaust nad Jevrejima iz Banata (pri \u010demu je deo nacifikovanih vojvo\u0111anskih Nemaca u\u010destvovao u holokaustu nad beogradskim i drugim srbijanskim Jevrejima), kao i genocidne radnje pripadnika 7. SS divizije Printz Eugen, na \u0161irem jugoslovenskom podru\u010dju. Prema nekim procenama, kroz 7. SS diviziju pro\u0161lo je 40.000-50.000 osoba, najve\u0107im delom vojvo\u0111anskih Nemaca. Podse\u0107amo da su vojno-policijske strukture nema\u010dkog okupatora odgovorne za smrt 61,39% stanovnika Vojvodine koji su stradali kao protivnici i \u017ertve fa\u0161izma.<\/p>\n O odsustvu namere za fizi\u010dkim istrebljenjem Nemaca u Jugoslaviji i Vojvodini, nakon oslobo\u0111enja, svedo\u010di i \u010dinjenica da je me\u0111u 27.367 registrovanih Nemaca u registru DKTG, velik broj lica starijih od 75 godina: 3.740 (13,67%), pri \u010demu se realno mo\u017ee pretpostaviti da je ve\u0107ina ovih lica umrla od starosti. Kada je re\u010d o stradalim pripadnicima nema\u010dke nacionalnosti koji su bili stariji od 65 godina, onda govorimo o 10.153 (37.10%). Naravno, njihova smrt se mo\u017ee tuma\u010diti i kao zlo\u010din zbog \u010dinjenice da je nemogu\u0107e dokazati da li je neko u mestima za izolaciju, koja su imala karakteristike logora, umro usled starosti ili zbog nepodno\u0161ljivih uslova boravka.<\/p>\n Nema\u010dki autori su poslednjih decenija \u201eusled nedostatka pouzdanih podataka i iz propagandnih razloga\u201c iznosili preuveli\u010dane procene broja stradalih Nemaca u Vojvodini i Jugoslaviji koje su se kretale od 97.612 do \u010dak 395.000.[ref]Zoran Janjetovi\u0107, n.d., str. 359-360.[\/ref] Vredi ukazati na \u010dinjenicu da su pojedini nema\u010dki izvori, na koje se pozivaju saradnici Dr\u017eavne komisije, te\u0161ko proverljivi, o \u010demu svedo\u010de i neki vrlo diskutabilni podaci. Primera radi, u registru za op\u0161tinu Nova Crnja (za razliku od registara drugih op\u0161tina u Vojvodini) pominje se 40 \u017eena koje su navodno „izvr\u0161ile samoubistvo da bi izbegle silovanje partizana“, pri \u010demu takvi zlo\u010dini nisu nepoznati u Vojvodini nakon oslobo\u0111enja, ali je njihov navodni broj u Novoj Crnji pod znakom pitanja (masovno samoubistvo), pogotovo ako uzmemo u obzir da se i za \u010detvorogodi\u0161nju devoj\u010dicu Rozaliju Beker (Nova Crnja, RKTG-28421) navodi da je „izvr\u0161ila samoubistvo, da bi izbegla silovanje partizana“, pri \u010demu se u rubrici „na\u010din stradanja“ navodi: „likvidiran“.<\/p>\n Na osnovu svih ovih podataka name\u0107e se jasan zaklju\u010dak da je intenzitet represije u naseljima u Vojvodini bio izra\u017eeniji od intenziteta represije u Srbiji ju\u017eno od Save i Dunava.<\/p>\n Podaci iz radne verzije registra stradalih u Srbiji nakon oslobo\u0111enja, koja je dostupna na sajtu Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice, demantuju uvre\u017eeni stereotip o \u201estarom gra\u0111anskom sloju\u201c kao najbrojnijoj kategoriji stradalih. \u201eDesetine hiljada dr\u017eavnih \u010dinovnika i advokata, trgovaca i seoskih gazda, sitnih industrijalaca i sve\u0161tenika, naj\u010de\u0161\u0107e bez su\u0111enja streljano je odmah po dolasku komunisti\u010dkih snaga, uglavnom pod optu\u017ebama za saradnju s okupatorom i narodnim izdajnicima\u201c, kako se upro\u0161\u0107eno i stereotipizirano isti\u010de u Novoj istoriji srpskog naroda.[ref]\u041d\u043e\u0432\u0430 \u0438\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0430 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u043e\u0433 \u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u0430, (\u043f\u0440. \u0414\u0443\u0448\u0430\u043d \u0422. \u0411\u0430\u0442\u0430\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b), \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 2000, \u0441\u0442\u0440. 349.[\/ref]<\/p>\n Ovaj stereotip reprodukovao je i istori\u010dar Sr\u0111an Cvetkovi\u0107: \u201ePored osvedo\u010denih zlo\u010dinaca i kolaboracionista, na meti revolucionarnih vlasti na\u0161ao se pre svega stari gra\u0111anski sloj \u2013 gra\u0111anski politi\u010dari, \u010dinovnici, trgovci, industrijalci, zanatlije, sve\u0161tenici, seoske gazde (kulaci), kao i svi oni koji su na bilo koji na\u010din bili u predratnoj i ratnoj dr\u017eavnoj administraciji ili su ne\u0161to zna\u010dili u javnom \u017eivotu, a nisu bili komunisti\u010dkih uverenja (\u0161to je ovom nasilju davalo ton klasne revolucije).\u201c[ref]Sr\u0111an Cvetkovi\u0107, \u201e\u017drtve komunisti\u010dkog revolucionarnog terora u Srbiji posle 12. septembra 1944. Istra\u017eivanja Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice\u201c, Hereticus, 1\u20132\/2011, Beograd, 2011, str. 11.[\/ref]<\/p>\n Za strukturisanje kojim su se poslu\u017eili prire\u0111iva\u010di Nove istorije srpskog naroda (Beograd, 2000) karakteristi\u010dno je izostavljanje pomena pripadnika kvislin\u0161kog represivnog aparata, kao i drugih saradnika okupatora koji su pripadali oru\u017eanim formacijama, ali i zemljoradnika, koji su, zapravo, najbrojniji deo stradalih nakon oslobo\u0111enja.<\/p>\n Prema podacima evidentiranim u kartonima „registra \u017ertava“ Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice, mogu\u0107e je govoriti o formacijskoj i, uslovno, o politi\u010dkoj pripadnosti stradalih.<\/p>\n Prema podacima iz registra, u rubrici „kvalifikacija: lice ozna\u010deno kao takvo u izvornom materijalu“, za 16.237 lica navodi se „kolaborant“, pri \u010demu je najve\u0107im delom re\u010d o stradalima sa podru\u010dja Vojvodine. Broj osoba srpske nacionalnosti koje su ozna\u010dene kao \u201ekolaborant\u201c iznosi: 1666. Me\u0111utim, prilikom popunjavanja ove rubrike zabele\u017eene su brojne nedoslednosti i nelogi\u010dnosti. Primera radi, metodom slu\u010dajnog uzorka ustanovili smo da se za nekoliko desetina dece nema\u010dke nacionalnosti mla\u0111ih od 10 godina navodi da su u izvornom materijalu okvalifikovana kao „kolaborant“ ili, jo\u0161 nelogi\u010dnije, kao „kolaborant-agent“, pri \u010demu iskazujemo sumnju da se u izvornom materijalu za ovu decu pojavljuje navedena kvalifikacija. Smatramo da je u ovim slu\u010dajevima re\u010d o proizvoljnom popunjavanju ove rubrike. Npr. za Valentina Ajhingera (Ba\u010d, RKTG-43710), dete koje je umrlo 18. aprila 1945. u logoru Gakovo, 6 nedelja nakon ro\u0111enja, od „zapaljenja creva“, kako se navodi u njegovom kartonu, u rubrici „kvalifikacija“ navodi se: „kolaborant-agent“. U kartonu Kristijana Federmana (Vrbas, RKTG-35453), jednogodi\u0161njeg de\u010daka iz Ba\u010dkog Dobrog Polja, tako\u0111e se proizvoljno tvrdi da se u izvornom materijalu navodi da je bio „kolaborant-agent“. Za \u017divojina \u010carapi\u0107a (Pan\u010devo, RKTG-17244), koji je o\u010digledno bio borac NOVJ, umro od posledica ranjavanja u ratu, kako se isti\u010de u njegovom kartonu, u istom tom kartonu proizvoljno se navodi da je u izvornom materijalu navodno kvalifikovan kao „kolaborant“ i da je navodno „streljan 6. novembra 1944. u Pan\u010devu“. \u010carapi\u0107 je u registar uvr\u0161ten kao pripadnik NOVJ na osnovu materijala koji je Dr\u017eavnoj komisiji ustupila Anketna komisija AP Vojvodine, pri \u010demu ovo nije usamljen primer uvr\u0161tavanja poginulih partizanskih boraca ili \u017ertava fa\u0161isti\u010dkog terora u „\u017ertve komunizma“. Za Jovana Stankova (Kova\u010dica, RKTG-28335), navodi se da je „umro od posledica bolesti u nema\u010dkom zatvoru u toku rata“, pri \u010demu je Stankov o\u010digledan vi\u0161ak u registru jer je \u017ertva fa\u0161isti\u010dkog terora. Me\u0111utim, u istom kartonu navodi se da je Stankov navodno u izvornom materijalu kvalifikovan kao „kolaborant“, \u0161to je o\u010digledno proizvoljno, kao \u0161to je u njegovom kartonu proizvoljno navedeno da je navodno „osu\u0111en na smrt“ i „streljan“ (!) Za Adama Si\u010da (Pan\u010devo, RKTG-17625), de\u010daka od 12 godina koji je poginuo u „bombardovanju“ u Pan\u010devu, navodno 6. septembra 1945. (o\u010digledno je u pitanju 6. septembar 1944), tako\u0111e se proizvoljno navodi da je u izvornom materijalu navodno ozna\u010den kao „kolaborant-agent“.<\/p>\n Prema podacima iz registra, u rubrici „kvalifikacija: lice ozna\u010deno kao takvo u izvornom materijalu“, za 2.730 lica navodi se „narodni neprijatelj“, pri \u010demu je pod ovom kvalifikacijom navedeno 1.218 lica srpske nacionalnosti i 245 lica nema\u010dke nacionalnosti.<\/p>\n Prema \u201eUredbi o vojnim sudovima NOV\u201c (maj 1944), \u201enarodnim neprijateljima imaju se smatrati: svi aktivni usta\u0161e, \u010detnici i pripadnici ostalih oru\u017eanih formacija u slu\u017ebi neprijatelja i njihovi organizatori i pomaga\u010di; svi oni koji su u slu\u017ebi neprijatelja ma u kom vidu \u2013 kao \u0161pijuni, dostavlja\u010di, kuriri, agitatori i sli\u010dno; koji su nateravali narod da okupatorima preda oru\u017eje; svi oni koji su izdali narodnu borbu i bili u dosluhu sa okupatorom; svi oni koji se odmetnu od narodne vlasti i rade protiv nje; svi oni koji razaraju narodnu vojsku ili su na drugi na\u010din pomagali i poma\u017eu okupatora; svi oni koji izvr\u0161e te\u0161ke slu\u010dajeve ubistva i plja\u010dke i sli\u010dno.\u201c[ref]http:\/\/www.komisija1944.mpravde.gov.rs\/cr\/articles\/vesti\/uredba-o-vojnim-sudovima-nov.html[\/ref]<\/p>\n Saradnici Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice odlu\u010dili su da termin \u201enarodni neprijatelj\u201c tuma\u010de po svom naho\u0111enju, slede\u0107om dopunom: \u201elice ozna\u010deno kao protivnik komunisti\u010dke vlasti\u201c.\u00a0 Ovakvo proizvoljno poja\u0161njenje ima za cilj da sugeri\u0161e kako su lica okvalifikovana kao \u201enarodni neprijatelji\u201c stradala zbog njihovom ideolo\u0161kog i politi\u010dkog protivljenja ili neprijateljstva prema posleratnim vlastima, odnosno zbog vlastitog opozicionog stava, iako je \u010dinjenica da je ve\u0107ina njih stradala zbog saradnje sa okupatorom, odnosno zbog vlastitog anga\u017emana tokom okupacije.<\/p>\n Kada je re\u010d o pripadnicima srpskih kolaboracionisti\u010dkih i kvislin\u0161kih formacija, u registru je evidentirano 7.467 pripadnika i simpatizera JVuO (za 42 lica je navedeno da su simpatizeri JVuO, a za 387 da su saradnici JVuO), 1.042 pripadnika SDS, 256 pripadnika SDK (tako\u0111e, evidentirano su 143 pripadnika JNP Zbor), 117 \u010detnika Koste Pe\u0107anca.<\/p>\n Saradnici okupatora, s leva na desno: Deko Dre\u0161evi\u0107, Huzeir Skarep (RKTG-29733), Pa\u017eo \u0160krijelj, Biko Dre\u0161vi\u0107, Rifat Rugovac (RKTG-29731) i Tahir Rugovac (RKTG-97631), nad ubijenim Nikolom Mirkovi\u0107em i Dragutinom \u0160umarcem Izvor: znaci.net<\/p><\/div>\n Upadljivo je da je skoro polovina (49,07%) registrovanih lica sa podru\u010dja tzv. u\u017ee Srbije, prema ovim podacima, pripadala JVuO, kao i to da broj od 7.467 obuhvata ne\u0161to preko polovine (51,25%) registrovanih Srba (14.567). Treba naglasiti da su se pripadnici JVuO, SDS i SDK uo\u010di i nakon 12. septembra 1944, pa sve do okon\u010danja Drugog svetskog rata, borili na strani nema\u010dkog okupatora i da je aktivna vojna podr\u0161ka ovih formacija okupatoru presudno odredila sudbinu mnogih zarobljenih i, potom, streljanih pripadnika ovih formacija, iako treba ista\u0107i da je znatan broj registrovanih pripadnika JVuO i manji broj pripadnika SDS poginuo u borbi, iako se to pre\u0107utkuje u njihovim kartonima.<\/p>\n Kada je re\u010d o pripadnicima stranih vojno-policijskih snaga, u registru je navedeno 565 lica za koja se navodi „Ma\u0111arska oru\u017eana formacija“, 364 „usta\u0161a“ (iako je broj usta\u0161a u registru ve\u0107i najmanje za nekoliko desetina, a verovatno i vi\u0161e od toga), 334 „Nema\u010dka oru\u017eana formacija“, 168 „Albanske oru\u017eane snage“, 28 „Ruski dobrovolja\u010dki korpus“, 18 „Bugarska oru\u017eana foracija“. Broj pripadnika albanskih i bugarskih vojno-policijskih snaga tako\u0111e je realno ve\u0107i.<\/p>\n U registru je navedeno 259 lica, uglavnom ma\u0111arske nacionalnosti, kao u\u010desnici „masovne grupe zlo\u010dina: Racija“, 128 lica ma\u0111arske nacionalnosti koji su navedeni kao u\u010desnici „masovne grupe zlo\u010dina: Ulazak“ (zlo\u010dini ma\u0111arskog okupatora i doma\u0107ih ma\u0111arskih fa\u0161ista nad stanovnicima Ba\u010dke aprila 1941), kao i 61 lice hrvatske nacionalnosti za koje se navodi da je u\u010destvovalo u masovnoj kampanji terora vojno-policijskih sbaga NDH u Sremu 1942. („masovna grupa zlo\u010dina: Viktor Tomi\u0107“), pri \u010demu je u registru naveden nemali broj usta\u0161a koji su u\u010destvovali u „Akciji Viktora Tomi\u0107a“ 1942, a da to nije nazna\u010deno.<\/p>\n Kao zanimljivost navodimo da je 121 lice srpske nacionalnosti ozna\u010deno kao saradnik Gestapoa ili pripadnik formacije pod nazivom Srpski Gestapo. S druge strane, me\u0111u stradalim Nemcima njih 40 su ozna\u010deni kao pripadnici Gestapoa.<\/p>\n U registru je 4.379 je lica ozna\u010deno kao „ratni zlo\u010dinac“. Me\u0111u licima koja su ozna\u010dena na ovaj na\u010din najve\u0107i broj su Ma\u0111ari: 2.049, \u0161to se \u010dini nerealnim u odnosu na pripadnike drugih naroda. Zatim slede: ratni zlo\u010dinci nepoznate etni\u010dke pripadnosti: 953; Nemci: 621; ratni zlo\u010dinci bez ikakve oznake pripadnosti: 230; potom Hrvati: 219; Srbi: 207; Albanci: 35; Rusini: 29; Slovaci: 12; Rusi: 5; Muslimani: 5; Bugari: 1.<\/p>\n Iz navedenog je mogu\u0107e zaklju\u010diti da je broj Ma\u0111ara koji su ozna\u010deni u izvornom materijalu kao ratni zlo\u010dinci iznimno visok (\u010dak 33,5% ukupnog broja registrovanih stradalih Ma\u0111ara), \u0161to navodi na pomisao da je jedan broj stradalih Ma\u0111ara pau\u0161alno uvr\u0161ten u ratne zlo\u010dince od strane posleratnih vlasti, iako me\u0111u stradalim licima ma\u0111arske nacionalnosti egzistira velik broj po\u010dinilaca ratnih zlo\u010dina. S druge strane mogu\u0107e je zaklju\u010diti da mnogi pripadnici drugih naroda, koji su bili nesumnjivi ratni zlo\u010dinci, u izvornom materijalu ili u registru Dr\u017eavne komisije, nisu ozna\u010deni kao ratni zlo\u010dinci (npr. upadljivo je mali broj evidentiranih ratnih zlo\u010dinaca me\u0111u Srbima, Albancima, Muslimanima i Bugarima, \u0161to se \u010dini nerealnim).<\/p>\n Prema „Uredbi o vojnim sudovima NOV“ (maj 1944), „ratnim zlo\u010dincima, bili oni gra\u0111ani Jugoslavije, okupatorskih ili drugih zemalja, imaju se smatrati: pokreta\u010di, organizatori, naredbodavci te pomaga\u010di i neposredni izvr\u0161itelji masovnih ubijanja, mu\u010denja, prisilnog iseljavanja, odvo\u0111enja u logore i na prisilni rad stanovni\u0161tva, zatim pale\u017ea, uni\u0161tavanja i plja\u010dke narodne i dr\u017eavne imovine; svi pojedini posednici imanja i preduze\u0107a u Jugoslaviji, okupatorskim i drugim zemljama koji se ne\u010dove\u010dno esploatirali radnu snagu na prisilni rad odvedenih ljudi; funkcioneri teroristi\u010dkog aparata i teroristi\u010dkih naoru\u017eanih formacija okupatora i doma\u0107i u slu\u017ebi okupatora; oni koji su vr\u0161ili mobilizaciju na\u0161eg naroda za neprijateljsku vojsku.“[ref]http:\/\/www.komisija1944.mpravde.gov.rs\/cr\/articles\/vesti\/uredba-o-vojnim-sudovima-nov.html[\/ref]<\/p>\n U „Registru \u017ertava Komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944.“, egzistira velik broj imena lica odgovornih za ubistva i stradanje drugih osoba tokom fa\u0161isti\u010dke okupacije, ako i velik broj lica koja su bila pripadnici formacija koje su \u010dinile ratne zlo\u010dine. Za velik broj po\u010dinilaca ratnih zlo\u010dina koji su registrovani u spisku stradalih Dr\u017eavne komisije, nije navedeno da su bili po\u010dinioci ubistava i drugih zlo\u010dina. Ovo je krupan metodolo\u0161ki propust, pogotovo ako uzmemo u obzir \u010dinjenicu da je „registar \u017ertava“ dostupan javnosti od sredine aprila 2012. Tako\u0111e, propust postaje o\u010digledniji ako se uzmu u obzir poznate istorijske li\u010dnosti (pripadnici represivnog kvislin\u0161kog aparata, poznati komandanti JVuO odgovorni za ratne zlo\u010dine, itd.) za koje na osnovu dostupnih izvora nije te\u0161ko utvrditi da su bili odgovorni za ve\u0107i broj zlo\u010dina nad civilnim stanovni\u0161tvom, uhap\u0161enim pripadnicima NOP-a i zarobljenim borcima NOVJ. Ovaj propust zastupljeniji je u registrima za op\u0161tine u centralnoj Srbiji i Beogradu nego za op\u0161tine u Vojvodini.<\/p>\n U registru egizstiraju imena 1.986 lica koja su evidentirana na osnovu izvora iz fondova Dr\u017eavna komisija za utvr\u0111ivanje zlo\u010dina okupatora i njihovih pomaga\u010da DNRJ\/FNRJ (arhiv Jugoslavije) i Zemaljska komisija za utvr\u0111ivanje zlo\u010dina okupatora i njihovih pomaga\u010da NR Srbije (Arhiv Srbije), pri \u010demu ve\u0107ina imena poti\u010de iz ovog drugog izvora. Re\u010d je o licima sa podru\u010dja centralne Srbije i Beograda, odnosno o licima sa podru\u010dja Republike Srbije ju\u017eno od Save i Dunava. Najve\u0107i broj ovih lica bili su pripadnici JVuO (\u010detnici Dra\u017ee Mihailovi\u0107a), \u010detnici Koste Pe\u0107anca (do leta 1944. Pe\u0107an\u010devi \u010detnici ve\u0107inom su pre\u0161li pod komandu Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, mnogi i pre ovog razdoblja) i drugih kvislin\u0161kih formacija (SDS, SDK, Specijalna policija, pri \u010demu je jedan broj pripadnika SDS u leto 1944. pre\u0161ao pod komandu Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, a neki i pre ovog razdoblja). Treba naglasiti da broj od 1.986 lica registrovanih na osnovu gra\u0111e Dr\u017eavne komisije DNRJ\/FNRJ i Zemaljske komisije NR Srbije nikako nije kona\u010dan broj stvarnih ratnih zlo\u010dinaca sa podru\u010dja centralne Srbije koji su registrovani u spisku DKTG. Do ovog zaklju\u010dka, izme\u0111u ostalog, do\u0161li smo na osnovu \u010dinjenice da se nekoliko desetina lica registrovanih na osnovu gra\u0111e Zemaljske komisije pominje dva ili vi\u0161e puta u „Registru \u017ertava Komisije za tajne grobnice“, pri \u010demu duplirana imena nisu navedena na osnovu gra\u0111e Zemaljske komisije, niti je u elektronskim kartonima dupliranih imena uop\u0161te nazna\u010deno da su ova lica bila odgovorna za \u010dinjenje ratnih zlo\u010dina.<\/p>\n Dostupni izvori sugeri\u0161u da u „Registru \u017ertava Komisije za tajne grobnice“ egzistira velik broj po\u010dinilaca ratnih zlo\u010dina i lica komandno odgovornih za ratne zlo\u010dine, u \u010dijim elektronskim kartonima nije nazna\u010dena, ili je pre\u0107utana, ova vrsta odgovornosti. Ovakva vrsta propusta ne samo \u0161to potencijalno pre\u0107utkuje ve\u0107i broj ratnih zlo\u010dinaca nego ih prikriveno ili otvoreno viktimizira. Naro\u010dito je upadljivo dupliranje ili \u010dak vi\u0161estruko navo\u0111enje imena nekih istaknutih ratnih zlo\u010dinaca (npr. pripadnici \u010detni\u010dkih „crnih trojki“, komandanti JVuO odgovorni za brojne zlo\u010dine nad civilnim stanovni\u0161tvom, uklju\u010duju\u0107i pokolje nad \u010ditavim porodicama) u spisku DKTG.<\/p>\n U registru Dr\u017eavne komisije navedeni su slede\u0107a imena istaknutih ratnih zlo\u010dinaca: Milan Nedi\u0107 (Grocka, RKTG-15632), predsednik kvislin\u0161ke vlade (za koga se navodi da je „ubijen\/likvidiran“, iako ne postoje dokazi za tu tvrdnju); Dragoljub Mihailovi\u0107 (Beograd, RKTG-16154), komandant JVuO; Dragomir Dragi Jovanovi\u0107 (Beograd, RKTG-15762), \u0161ef represivnog kvislin\u0161kog aparata u Beogradu; Milan A\u0107imovi\u0107 (Beograd, RKTG-36138); predsednik Saveta komesara i ministar unutra\u0161njih poslova kvislin\u0161ke vlade; Svetozar Vujkovi\u0107 (Beograd, RKTG-8334), upravnik Banji\u010dkog logora; \u0110or\u0111e Kosmajac (Beograd, RKTG-40211), zamenik upravnika Banji\u010dkog logora (bez navo\u0111enja ove \u010dinjenice), Radomir \u010carapi\u0107 (Beograd, RKTG-16789), zamenik upravnika Banji\u010dkog logora; Radivoj Kisi\u0107 (Zemun, RKTG-19473), \u0161ef kapoa u Prihvatnom logoru Zemun na Starom sajmi\u0161tu (\u0161to se ne navodi u njegovom kartonu);\u00a0 Borisav Veli\u010dkovi\u0107 (Ni\u0161, RKTG-13569), jedan od istaknutih zlo\u010dinaca iz Prihvatnog logora Zemun; Milan Vukosavljevi\u0107 (Zemun, RKTG-41101), jedan od istaknutih zlo\u010dinaca iz Prihvatnog logora Zemun (\u0161to se ne navodi u njegovom kartonu); Nikola Soki\u0107 (\u0160abac, RKTG-100512), komandant Prve ma\u010dvanske brigade Cerskog korpusa JVuO, prethodno \u0161ef kapoa u Prihvatnom logoru Zemun (\u0161to se ne pominje u njegovom kartonu); Kosta Mu\u0161icki (Beograd, RKTG-16193), zapovednik SDK (\u0161to se ne navodi u njegovom kartonu); Mihajlo Zotovi\u0107 (Mionica, RKTG-87493), oficir SDS, odgovoran za brojne zlo\u010dine na jugu Srbije; Nikola Kalabi\u0107 (Valjevo, 3380), komandant Korpusa Gorske garde JVuO; Vuk Kalajitovi\u0107 (Nova Varo\u0161, RKTG-23843; U\u017eice, RKTG-21503), komandant Mile\u0161evskog korpusa JVuO; Predrag Rakovi\u0107 (nepoznato, RKTG-100586), komandant Drugog ravnogorskog korpusa JVuO, itd.<\/p>\n Napomena: u registar je uvr\u0161teno najmanje 17 lica koja su odgovorna za u\u010de\u0161\u0107e u zlo\u010dinima u logoru na Sajmi\u0161tu.<\/p>\n Postavlja se opravdano pitanje: kako je mogu\u0107e ratne zlo\u010dince, lica komandno odgovorna za ratne zlo\u010dine, lica koja su bili pripadnici formacija koje su \u010dinile ratne zlo\u010dine i vojno sara\u0111ivala sa fa\u0161isti\u010dkim okupatorom, proglasiti za \u017ertve? Tako\u0111e, to \u0161to je velik broj nesumnjivih ratnih zlo\u010dinaca ubijen bez su\u0111enja, streljan nakon zarobljavanja i ubijen iz osvete, ne \u010dini ova lica (nevinim) \u017ertvama.<\/p>\n Proizvoljni unosi u registar Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice<\/strong><\/p>\n U registru Dr\u017eavne komisije uvr\u0161ten je mnogo neta\u010dnih i proizvoljnih tuma\u010denja i podataka. Ovu \u010dinjenicu ilustrova\u0107emo primerima iz registra za grad Beograd, iz registara op\u0161tina \u010da\u010danskog kraja (\u010ca\u010dak, Gornji Milanovac, Lu\u010dani), iz registra za op\u0161tinu Medve\u0111a i na osnovu unosa koji su zasnovani na proizvoljnom tuma\u010denju izvorne gra\u0111e Zemaljske komisije za utvr\u0111ivanje zlo\u010dina okupatora i njihovih pomaga\u010da.<\/p>\n BEOGRAD:<\/p>\n Prema podacima Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice, dostupnim u \u201eOtvorenoj knjizi: registru \u017ertava\u201c na podru\u010dju grada Beograda nakon oslobo\u0111enja ubijeno je 1.689 lica, dok je 249 lica nazna\u010deno kao nestala (ukupno 1.934 stradalih). Smatramo da iz registra za grad Beograd treba izostaviti 413 imena (21,35%), bilo da je re\u010d o duplim imenima, o licima koja su ve\u0107 evidentirana u registrima njihovih mati\u010dnih op\u0161tina, o licima koja nisu stradala u navedenim okolnostima ili o licima koja na osnovu teritorijalne pripadnosti ne bi trebala da budu uvr\u0161tena u registar stradalih za grad Beograd.<\/p>\n Napominjemo da ovo nije kona\u010dan broj lica \u010dija imena su gre\u0161kom ili proizvoljno uvr\u0161tena u registar za grad Beograd. U slede\u0107em nastavku teksta poimenice \u0107emo navesti sporne unose u registru za grad Beograd. Uvidom u registar za grad Beograd ustanovili smo da su imena 56 lica navedena dva puta, a imena 5 lica tri puta (ukupno: 66 duplih imena). Tako\u0111e, uvidom u registar Dr\u017eavne komisije ustanovili smo da u registru za grad Beograd egzistiraju 54 imena lica \u010dija imena se pojavljuju u registrima njihovih mati\u010dnih op\u0161tina, \u0161to smatramo opravdanim, za razliku od neopravdanog svrstavanja imena ovih lica u registar stradalih za Beograd, s obzirom da ova lica ne poti\u010du iz Beograda, niti su tokom rata imala boravi\u0161te u Beogradu. Navedena lica su naj\u010de\u0161\u0107e potpuno proizvoljno uvr\u0161tena u registar za grad Beograd, neretko bez ikakve osnove u izvornom materijalu. U registru za grad Beograd navedeno je najmanje 27 lica koja nisu stradala nakon oslobo\u0111enja, ve\u0107 su umrla prirodnom smr\u0107u nekoliko godina ili decenija kasnije, zatim najmanje 6 lica koja su stradala 1941-1943, kao i jedno lice za koje ne postoje validni dokazi da je li\u0161eno \u017eivota od strane NOVJ (Dragi\u0161a Vasi\u0107; Beograd, RKTG-15035). Isto tako, u registru za grad Beograd uvr\u0161teno je 16 imena lica koja nisu imala prebivali\u0161te u Beogradu, kako se proizvoljno navodi za ve\u0107inu ovih lica (za mnoge se proizvoljno navodi da su \u010dak ro\u0111eni u Beogradu), pri \u010demu mnogi od njih nisu ni stradali u Beogradu nakon oslobo\u0111enja, ve\u0107 u njihovim mati\u010dnim oblastima. Imena ovih lica nisu uvr\u0161tena u registre njihovih mati\u010dnih op\u0161tina. U registar stradalih za grad Beograd uneta su imena znatnog broja lica koja nisu ro\u0111ena niti su ikad imala prebivali\u0161te u Beogradu, kako se pogre\u0161no navodi u registru, na osnovu upisnika vojnih sudova koji se \u010duvaju u Vojnom arhivu u Beogradu (pre svega je re\u010d o upisnicima Vrhovnog vojnog suda). Re\u010d je o licima iz Makedonije, sa Kosova i Metohije, iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Dalmacije, kao i o licima iz unutra\u0161njosti Srbije. Na taj na\u010din je gre\u0161kom uneto u registar najmanje 88 imena. Ovo smo utvrdili neposrednim uvidom u navedenu gra\u0111u Vojnog arhiva. Tako\u0111e, u registar su kao navodi stanovnici Beograda, na osnovu proizvoljnih tuma\u010denja izve\u0161taja KNOJ-a o hvatanju \u010detni\u010dkih odmetnika (gra\u0111a Vojnog arhiva), uvr\u0161tena i druga lica sa podru\u010dja centralne Srbije (re\u010d je o 38 lica). Na osnovu \u010dinjenice da se nigde u navedenom izvoru ne isti\u010de da su ova lica ro\u0111ena i \u017eivela u Beogradu, postavlja se pitanje na osnovu \u010dega su saradnici komisije uvrstili njihova imena u registar za grad Beograd? Ovo je vrlo ilustrativan primer metodolo\u0161ke konfuzije i odsustva metodolo\u0161kih kriterijuma u formiranju dela registra stradalih. U registar za grad Beograd uvr\u0161ten je ve\u0107i broj lica koja poti\u010du iz naselja koja danas teritorijalno pripadaju prigradskim op\u0161tinama, a ako pripadaju gradskim op\u0161tinama opet ne ulaze u geografski okvir grada Beograda. Ukupan broj onih koji su bili stanovnici navedenih seoskih naselja, a koji su stradali u selima u kojima su \u017eiveli ili na nepoznatoj lokaciji (dakle ne u gradu Beogradu, niti kao stanovnici grada Beograda), iznosi 134. Ve\u0107inu ovih lica treba uvrstiti u registar za op\u0161tinu Zemun.<\/p>\n \u010cA\u010cANSKI KRAJ:<\/strong><\/p>\n U „Registar \u017ertava Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. sempembra 1944.“ uvr\u0161tena su imena 1.467 stradalih lica sa podru\u010dja op\u0161tina \u010ca\u010dak, Gornji Milanovac i Lu\u010dani: \u010ca\u010dak 757 (677 ubijenih + 80 nestalih), Gornji Milanovac 465 (330 ubijenih + 135 nestalih), Lu\u010dani 245 (175 ubijenih + 70 nestalih). Me\u0111utim, mnoga lica uvr\u0161tena u spisak kao „ubijena“ (pripadnici JVuO i SDS) poginula su u borbi (na strani okupatora), jedan deo ih je streljan nakon zarobljavanja pri \u010demu su streljana lica prethodno u\u010destvovala u borbama (streljanje zarobljenika bila je podrazumevaju\u0107a praksa koju su sprovodili i pripadnici JVuO). Tako\u0111e, za mnoga lica koja su uvr\u0161tena u „registar \u017ertava“ Dr\u017eavne komisije, za koja se tvrdi da su „nestala“, mo\u017ee se opravdano pretpostaviti (ili \u010dak postoje podaci) da su poginuli u borbi i, u manjem broju slu\u010dajeva, umrli od tifusa ili, u pojedina\u010dnim slu\u010dajevima, izvr\u0161ili samoubistvo. U registrima op\u0161tina \u010ca\u010dak, Gornji Milanovac i Lu\u010dani, primeri lica koja su ozna\u010dena kao nestala, a da postoje podaci o njihovoj pogibiji ili smrti od bolesti, malobrojniji su u odnosu na neke druge op\u0161tinske registre, ali je primetan broj onih za koje se tvrdi da su „ubijeni“ ili, pak, „streljani“ ili „likvidirani“, a da su poginuli u borbi.<\/p>\n U registrima ove tri op\u0161tine navedeno je 285 imena lica za koja se tvrdi da su nestala (\u010ca\u010dak: 80; Gornji Milanovac: 135; Lu\u010dani: 70). Mo\u017ee se opravdano pretpostaviti da su mnogi od njih poginuli u borbama protiv NOVJ, na strani okupatora, na teritoriji \u010da\u010danskog kraja, poslednjih meseci 1944, ili u Bosni, poslednjih meseci Drugog svetskog rata, pogotovo s obzirom na brojne podatke o intenzivnim borbama u \u010da\u010danskom kraju u jesen 1944, u kojima su pripadnici JVuO u\u010destvovali na strani nema\u010dkog okupatora, pri \u010demu su zabele\u017eeni visoki gubici JVuO i nema\u010dkih snaga, ali istovremeno i gubici NOVJ.<\/p>\n U registrima za ove tri op\u0161tine navedeno 14 lica koja su stradala pre 12. septembra 1944. Re\u010d je o pripadnicima JVuO koji su poginuli u borbama protiv partizana u leto 1944, mahom u borbi na Jelovoj gori, vo\u0111enim 6-9. septembra 1944. Ovo je pokazatelj da su saradnici Dr\u017eavne komisije proizvoljno tuma\u010dili dostupne arhivske izvore (npr. IA\u010c, Upisnici SUBNOR-a o poginulim neprijateljima NOP-a; AS, BIA, Zbirka dokumenata A.F. Istorijat Po\u017eege) i literaturu (Goran Davidovi\u0107, Milo\u0161 Timotijevi\u0107, Zatamnjena pro\u0161lost. Istorija ravnogoraca \u010da\u010danskog kraja. Knjiga tre\u0107a. Agonija i slom. Ratne 1944. i 1945. godina, \u010ca\u010dak-Kraljevo, 2004; Goran Davidovi\u0107, \u201cPoginuli i streljani protivnici NOP-a iz knjige Privremena evidencija konfiskovane imovine\u201d, Izvornik, 26, \u010ca\u010dak, 2010).<\/p>\n U registre op\u0161tina \u010ca\u010dak, Gornji Milanovac i Lu\u010dani uvr\u0161tena imena 86 lica koja su stradala nakon 12. septembra 1944, za koje Davidovi\u0107 i Timotijevi\u0107 navode da su poginuli u borbi, umrli od posledica ranjavanja (9) ili izvr\u0161ila samoubistvo (5), \u0161to ova lica ne \u010dini tzv. \u201c\u017ertvama komunizma\u201d. Me\u0111utim, ni za jedno ovo lice se u registru ne navodi da je poginulo u borbi, ili izvr\u0161ilo samoubistvo, dok se za nemali broj \u010dak navodi da su streljani ili likvidirani, \u0161to predstavlja primer pre\u0107utkivanja, ali i grubog prekrajanja \u010dinjenica. Na osnovu \u010dinjenice da su predratni Draga\u010devski i Trnavski srez obuhvatali i nekoliko naselja na teritoriji dana\u0161njih op\u0161tina Ivanjica, Po\u017eega i Kraljevo, nekoliko imena iz Davidovi\u0107evog i Timotijevi\u0107evog spiska su s pravom uvr\u0161tena u registre za ove op\u0161tine.<\/p>\n U registru za op\u0161tinu \u010ca\u010dak, sli\u010dno registrima za grad Beograd i za op\u0161tinu Novi Sad, iako u daleko manjem broju, navode se imena najmanje 6 lica koja nikad nisu imala prebivali\u0161te na teritoriji ove op\u0161tine: Mato Dra\u0161kovi\u0107 (RKTG-28134), Muharem Halilovi\u0107 (RKTG-28147), Fra Miroslav Buzuk (RKTG-25676), Alija Hindi\u0107 (RKTG-25663), Gavro Mili\u0107 (RKTG-25695), Nikola Rov\u010danin (RKTG-25692).<\/p>\n Dra\u0161kovi\u0107 je bio rodom iz sela Mo\u010dioci pokraj Ivanjice, Halilovi\u0107 je bio rodom iz Prnjavora u Bosni. Obojica su 1951. osu\u0111eni na smrt kao dezerteri iz JA odlukom Vi\u0161eg suda u Skoplju. Fra Buzuk (rodom iz Bri\u0161eva pokraj Prijedora, sve\u0161tenik Banjalo\u010dke biskupije) i Hindi\u0107 (rodom iz Bojske pokraj Gornjeg Vakufa) prvostepeno su osu\u0111eni na smrt presudom Vojnog suda 5. (kraji\u0161kog) korpusa NOVJ\/JA, \u0161to je potvrdio Vrhovni vojni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud. Mili\u0107 (rodom iz Orahovca pokraj Podgorice)\u00a0 i Rov\u010danin (Vukola, a ne Nikola, tako\u0111e Crnogorac) osu\u0111eni su na smrt presudom Vojnog suda 2. udarnog korpusa, \u0161to je Vrhovni vojni sud potvrdio.[ref]VA, JNA, Vojni sudovi, Vrhovni vojni sud u Beogradu (drugostepeni sud), 1945, drugi deo, 332, 337, 339, 346.[\/ref] Iz izvorne gra\u0111e (upisnici vojnih sudova u Vojnom arhivu), koju smo konsultovali, ne vidi se bilo kakva povezanost ovih lica sa \u010ca\u010dkom, niti da su imala prebivali\u0161te u \u010ca\u010dku, kako se navodi u njihovim kartonima.<\/p>\n U registru za op\u0161tine \u010ca\u010dak, Gornji Milanovac i Lu\u010dani navedeno je 29 duplih imena.<\/p>\n Ako uzmemo u obzir da je potencijalna brojka poginulih pripadnika JVuO koji su evidentirani u registru tri op\u0161tine kao nestali, ali i kao ubijeni, verovatno prili\u010dno ve\u0107a od 86 poginulih (ova potencijalna brojka iznosi nekoliko stotina imena). Ovi podaci prili\u010dno umanjuju broj stradalih lica van borbe, koja su evidentirana u registrima op\u0161tina \u010ca\u010dak, G. Milanovac i Lu\u010dani i, tako\u0111e, dodatno osporavaju metodolo\u0161ki pristup koji su koristili saradnici Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice.<\/p>\n OP\u0160TINA MEDVE\u0110A:<\/strong><\/p>\n U spisku stradalih nakon 12. septembra 1944. u op\u0161tini Medve\u0111a, registrovano je 360 lica (236 ubijenih i 124 nestalih). U spisku za op\u0161tinu Medve\u0111a navedeno je 15 duplih imena.\u00a0 U spisku je nevedeno 309 lica srpske i 51 lice albanske nacionalnosti, pri \u010demu su dupla imena proporcionalno raspore\u0111ena. Naselja sa najve\u0107im brojem stradalih (ra\u010dunaju\u0107i dupla imena i sporne unose): Retkocer (47: Srbi), Medve\u0111a (46: Srbi), Tulare (41: Srbi), Svirce (29: Albanci). Zanimljivo je da je za ve\u0107inu stradalih Albanaca navedeno da su bili pripadnici JVuO, \u0161to zahteva proveru.<\/p>\n U ovom delu teksta osporavamo unos 36 imena (10%) u op\u0161tinski registar, ali ukazujemo i na proizvoljnosti u kartonima stradalih stanovnika sa podru\u010dja ove op\u0161tine, s obzirom na to da je u op\u0161tinski registar uvr\u0161ten velik broj poginulih pripadnika JVuO, pri \u010demu njihovo evidentiranje ne osporavamo, ali ukazujemo na proizvoljnosti u tma\u010denju izvornika.<\/p>\n Spisak stradalih nakon 12. septembra 1944. sa teritorije ove op\u0161tine, kada je re\u010d o stradalim licima srpskog porekla, najve\u0107im delom nastao je na osnovu knjige Aleksandra Markovi\u0107a Tularskog, Burni dani gra\u0111anskog rata na jugu Srbije: \u010cetnici i ravnogorci u Jablanici 1941-1945. (Beograd, 1996).\u00a0 U spisku za op\u0161tinu Medve\u0111a navedeno je 10 lica za koja se u izvoru (knjiga Aleksandra Markovi\u0107a) tvrdi da su poginuli u borbi protiv partizana, bez navo\u0111enja godine pogibije („poginuo od partizana“), pri \u010demu se u kartonima ovih lica proizvoljno navodi: „likvidiran“, „streljan“, „nestao u Bosni“ ili naj\u010de\u0161\u0107e „streljan po oslobo\u0111enju“, pri \u010demu se saradnici Dr\u017eavne komisije isklju\u010divo pozivaju na navedenu knjigu kao izvor. Imena ovih lica mogu\u0107e je uneti u spisak tek kada, potencijalno, postanu dostupni podaci da su ova lica zaista stradala nakon 12. septembra 1944, pri \u010demu je neophodno istra\u017eiti i na\u010din njihovog stradanja, odnosno potvrditi ili demantovati Markovi\u0107eve navode da su ova lica poginula (sa pu\u0161kom u ruci) u borbi protiv NOVJ. Do tad, imena ovih 10 lica treba izostaviti iz registra.<\/p>\n Sem 15 duplih imena, u „registru \u017ertava komunizma“ za op\u0161tinu Medve\u0111a, „posle 12. septembra 1944.“, vi\u0161ak predstavlja dodatno 21 ime (lica stradala pre 12. oktobra 1944, lica stradala nepoznate godine, lica koja su izvr\u0161ila samoubistvo, lica ubijena od nekomunisti\u010dkih formacija, umrli od tifusa, lica sa podru\u010dja drugih op\u0161tina), pri \u010demu nismo uzeli u obzir lica za koja postoje podaci da su poginula u borbi kao pripadnici JVuO ili \u010detni\u010dki odmetnici, iako ni oni ne mogu biti \u017ertve ve\u0107 stradali u ratu.\u00a0 Autor navedene knjige, Aleksandar Markovi\u0107, u\u010ditelj iz sela Tulare pokraj Medve\u0111e, komandant Tularskog \u010detni\u010dkog odreda (\u010detnici Koste Pe\u0107anca), kasnije pristupio JVuO, zarobljen je od strane partizana 13. oktobra 1944, nakon \u010dega nije represiran. Naprotiv, ponu\u0111eno mu je da nastavi borbu kao borac NOVJ i raspore\u0111en je u 5. kosovsku brigadu NOVJ\/JA (demobilisan je u jesen 1945). Markovi\u0107 nikako nije jedini oficir JVuO sa podru\u010dja Jablanice, koji je 1944. pre\u0161ao na stranu NOVJ, pri \u010demu su neki postali visoki oficiri JA. Markovi\u0107 navodi nekoliko primera. Jago\u0161 Vukanovi\u0107, rezervni kapetan VKJ, na\u010delnik \u0161taba Jablani\u010dkog korpusa JVuO, prepao u NOVJ 1943. ili 1944; Laki\u0107 Vuksanovi\u0107, na\u010delnik \u0161taba Jablani\u010dkog korpusa JVuO, pre\u0161ao u NOVJ maja 1945. (postao na\u010delnik \u0161taba 22. divizije NOVJ); \u017divojin Bo\u017eini\u0107, rezervni kapetan VKJ, komandant brigade JVuO, prepao u NOVJ maja 1944; Maksim \u0110urovi\u0107, vojvoda Koste Pe\u0107anca, iza\u0161ao iz rata kao pukovnik JA. Tako\u0111e, Markovi\u0107 navodi \u010ditav niz imena \u010detni\u010dkih boraca sa podru\u010dja Gornje Toplice koji su po\u0161te\u0111eni nakon zarobljavanja i koji su nastavili \u017eivot u svojim mestima nakon Drugog svetskog rata.<\/p>\n Radivoj Kisi\u0107 (RKTG-19473), drugi sleva, \u0161ef kapoa u Prihvatnom logoru Zemun na Starom sajmi\u0161tu, odgovoran za smrt velikog broja ljudi, li\u010dno ubijao Izvor: semlin.info<\/p><\/div>\n Potvrdu pretpostavke o ve\u0107em broju pripadnika JVuO koji su poginuli ili umrli od tifusa, sa podru\u010dja op\u0161tine Medve\u0111a, sem u delu Markovi\u0107evog spiska, nalazimo i u „Spisku od 1000 poginulih boraca i stare\u0161ina \u010detni\u010dkih odreda Jugoslovenske vojske“, koji je sastavio istra\u017eiva\u010dki tim internet portala Pogledi. U „Spisku palih \u010detnika“ dovode se u sumnju neki Markovi\u0107evi podaci koji su preuzeti i od saradnika Dr\u017eavne komisije.<\/p>\n Trajko Dankovi\u0107 (Medve\u0111a, RKTG-9574): Markovi\u0107\/RKTG: „nestao u Bosni 1945.“; „Spisak palih \u010detnika“: „izvr\u0161io samoubistvo, okolina Doboja 1945.“; Vlado Dankovi\u0107 (Medve\u0111a, RKTG-9575): Markovi\u0107\/RKTG: „nestao u Bosni 1945.“; „Spisak palih \u010detnika“: „izvr\u0161io samoubistvo, okolina Doboja 1945.“; napomena: Trajko i Vlado Dankovi\u0107 bili su bra\u0107a, rodom iz Retkocera, \u010detnici Jablani\u010dkog korpusa JVuO; Milija Dondi\u0107 (Medve\u0111a, RKTG-9572): Markovi\u0107\/RKTG: „nestao u Bosni 1945.“; „Spisak palih \u010detnika“: „poginuo u okolini Doboja 1945.“; Toza \u017divkovi\u0107 (Medve\u0111a, RKTG-9572): Markovi\u0107\/RKTG: „streljan po oslobo\u0111enju 1944.“; „Spisak palih \u010detnika“: „komunisti-streljanje, 6.12.1943, Lapa\u0161nica“; Mijailo Zekovi\u0107 (Medve\u0111a, RKTG-9576): Markovi\u0107\/RKTG: „nestao u Bosni 1945.“; „Spisak palih \u010detnika“: „usta\u0161e-borba, 1945, okolina Modri\u010de“; Milivoje Zekovi\u0107 (Medve\u0111a, RKTG-9577): Markovi\u0107\/RKTG: „nestao u Bosni 1945.“; „Spisak palih \u010detnika“: „tifus, 1945, Bosna“; Milosav \u0160uljevi\u0107 (Medve\u0111a, RKTG-9411): Markovi\u0107\/RKTG: „streljan po oslobo\u0111enju“; „Spisak palih \u010detnika“: „\u0160iptari-streljanje, 12.8.1943, okolina Sijarinske Banje“.[ref]“Spisak palih \u010detnika“, Pogledi, 15, mart, 2013.\u00a0 http:\/\/www.pogledi.rs\/SpisakPalihCetnika.htm[\/ref]<\/p>\n POGRE\u0160NA I PROIZVOLJNA TUMA\u010cENJA PODATAKA IZ IZVORNE GRA\u0110E ZEMALJSKE KOMISIJE ZA UTVR\u0110IVANJE ZLO\u010cINA OKUPATORA I NJIHOVIH POMAGA\u010cA<\/strong><\/p>\n Svetozar-Bota Duki\u0107 (Beograd, RKTG-31183) = Svetozar zvani Bata Duki\u0107 (\u0160abac, RKTG-38138), predsednik seoske op\u0161tine Drenovac, pokraj \u0160apca, za vreme okupacije, saradnik okupatora i denuncijator odgovoran za stradanje svojih me\u0161tana, nije stradao 1945, kako se isti\u010de u njegovom kartonu, ve\u0107 je pobegao iz zatvora i emigrirao (navodno je \u017eiveo u Brazilu kao emigrant).[ref]Stanoje Filipovi\u0107, Logori u \u0160apcu, Novi Sad, 1967, str, 87, 90, 238.[\/ref]<\/p>\n Radivoje Milojevi\u0107 (Novi Pazar, RKTG-79958), na\u010delnik \u0161taba Rasinskog korpusa JVuO, odgovoran za aktivnu saradnju sa nema\u010dkim okupatorom. Milojevi\u0107 je registrovan na osnovu podataka Zemaljske komisije, bez navo\u0111enja podataka koji bi bili optu\u017euju\u0107i po njega, \u0161to ne zna\u010di da ovi podaci ne postoje. Me\u0111utim, Milojevi\u0107 je poginuo u borbi juna 1944, \u0161to zna\u010di da nije „ubijen po oslobo\u0111enju“ kako se pogre\u0161no navodi u njegovom kartonu.[ref]\u0422\u043e\u043c\u0438\u0441\u043b\u0430\u0432 \u041c\u0438\u043b\u0435\u0442\u0438\u045b, \u041e\u0431\u0440\u0430\u0447\u0443\u043d: \u041e\u0437\u043d\u0430 \u0441\u0432\u0435 \u0434\u043e\u0437\u043d\u0430, \u041a\u0440\u0443\u0448\u0435\u0432\u0430\u0446, 2012, \u0441\u0442\u0440. 109, 258.[\/ref] Sem toga, Milojevi\u0107 je pogre\u0161no evidentiran u spisku za op\u0161tinu Novi Pazar (bio je rodom iz sela \u0160titare pokraj Kru\u0161evca). Prema drugim izvorima, koji su pro\u010detni\u010dki orijentisani, Milojevi\u0107 je izvr\u0161io samoubistvo 30. jula 1944. na Tularskom visu.<\/p>\n Dragoslav Po\u010dekovi\u0107 (Aleksinac, RKTG-100326), vojvoda \u010detnika Koste Pe\u0107anca, nije „streljan, po oslobo\u0111enju, 1945.“, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu, ve\u0107 je „poginuo u borbi sa Nemcima, 16. maja 1943.“[ref]“Spisak Pe\u0107an\u010devih vojvoda koji su pre\u0161li kod Dra\u017ee [Mihailovi\u0107a]“, Pogledi, 18. maj 2013. http:\/\/www.pogledi.rs\/spisak-pecancevih-vojvoda-koji-su-presli-kod-draze\/[\/ref]<\/p>\n Milo\u0161 Dobri\u010danin (nepoznato, RKTG-89252), vojvoda \u010detnika Koste Pe\u0107anca, nije „likvidiran, po oslobo\u0111enju, 1944.“, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu, ve\u0107 je ubijen od strane partizana novembra 1942. kod Sokobanje.[ref]Isto[\/ref]<\/p>\n Svetozar-Toza Miljkovi\u0107 (Kru\u0161evac, RKTG-96729), vojvoda \u010detnika Koste Pe\u0107anca, potom pripadnik JVuO, nije „streljan 1944.“, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu ve\u0107 je „streljan od Nemaca 14. septembra 1944. u logoru na Crvenom krstu u Ni\u0161u. Doveden pod sumnjom da je naklonjen Dra\u017ei.“[ref]Isto[\/ref]<\/p>\n Kosta Vu\u010dkovi\u0107 (Brus, RKTG-33652), vojvoda \u010detnika Koste Pe\u0107anca, nije „streljan 1944.“, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu ve\u0107 su ga „streljali Nemci 3. decembra 1942. u Dumi\u0161evini zbog saradnje sa Dragutinom Keserovi\u0107em“.[ref]Isto[\/ref]<\/p>\n Trifun Miki\u0107 (Para\u0107in, RKTG-100341), oficir SDS, vojvoda \u010detnika Koste Pe\u0107anca, nije „streljan po oslobo\u0111enju 1945. u Zaje\u010daru“, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu ve\u0107 je ubijen od strane pripadnika JVuO, prilikom odstupanja u Bosnu 1944-1945, kao pripadnik SUK („osu\u0111en na smrt po prekom sudu zbog ranijih progona ravnogoraca i predavanja okupatorima po logorima i streljan“).[ref]Isto[\/ref] Odgovoran je za ve\u0107i broj zlo\u010dina na podru\u010dju Ni\u0161a nad pripadnicima NOP-a.<\/p>\n Vukoje Pe\u0107anac Milovanovi\u0107 (nepoznato, RKTG-100547; Kur\u0161umlija RKTG-31476), posinak Koste Pe\u0107anca, na\u010delnik \u0161taba 1. bataljona 1. kosani\u010dke brigade Topli\u010dkog korpusa JVuO, nije „likvidiran“ 1945, ve\u0107 je „poginuo 1945. u borbi protiv KNOJ-a“.[ref]Isto[\/ref]<\/p>\n Radovan Stojanovi\u0107 (nepoznato, RKTG-100309), zapovednik legalizovanih \u010detnika (\u010cetni\u010dki konji\u010dki odred), nije „likvidiran“ (pri \u010demu se ne navodi \u010dak ni godina smrti), ve\u0107 je „uhva\u0107en od Nemaca oktobra 1942.“, nakon \u010dega je odre\u0111en za streljanje i najverovatnije streljan, iako postoje pretpostavke da je ubijen od strane komunista u Banji\u010dkom logoru zbog osvete.[ref]Isto[\/ref]<\/p>\n Mirko Toma\u0161evi\u0107 (Kur\u0161umlija, RKTG-14429), komandant Rasinske \u010detni\u010dke brigade JVuO, odgovoran za brojne zlo\u010dine pripadnika JVuO na podru\u010dju Kru\u0161evca, nije „streljan 1945.“, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu, pozivaju\u0107i se na gra\u0111u Zemaljske komisije, ve\u0107 je poginuo je u selu Tr\u017eac u \u017dupi, 17. novembra 1945.\u201c Kkao se navodi u literaturi, „Mirko Toma\u0161evi\u0107 i pre\u017eiveli odmetnici, te iste no\u0107i poku\u0161ali su da u\u0111u u selu Tr\u017eac u ku\u0107u Dobrivoja Mijajlovi\u0107a. Dobrivojev sin Miodrag zapretio im je da \u0107e ih pobiti iz lova\u010dke pu\u0161ke, ako se ne sklone od njegove ku\u0107e. Oni su navalili na vrata da ih razbiju. Miodrag je pucao u vrata.. Ujutru, nedaleko od ku\u0107e, Miodrag je na\u0161ao mrtvog Mirka Toma\u0161evi\u0107a.“[ref]\u0422\u043e\u043c\u0438\u0441\u043b\u0430\u0432 \u041c\u0438\u043b\u0435\u0442\u0438\u045b, \u043d.\u0434., \u0441\u0442\u0440. 102-103.[\/ref]<\/p>\n Sre\u0107ko Simeunovi\u0107 (Beograd, RKTG-39838), predsednik op\u0161tine \u010ca\u010dak, \u010dlan JNP Zbor, ubijen od strane \u010detnika pod komandom Milutina Jankovi\u0107a, u selu Ratari, 7. oktobra 1943.[ref]\u0427\u0430\u0447\u0430\u043d\u0441\u043a\u0438 \u043a\u0440\u0430\u0458 \u0443 \u041d\u041e\u0411 1941-1944. \u0425\u0440\u043e\u043d\u043e\u043b\u043e\u0433\u0438\u0458\u0430 \u0434\u043e\u0433\u0430\u0452\u0430\u0458\u0430, \u0427\u0430\u0447\u0430\u043a, 1968, \u0441\u0442\u0440. 288.[\/ref] Dakle, proizvoljna je tvrdnja saradnika Dr\u017eavne komisije da je Simeunovi\u0107 \u201eubijen po oslobo\u0111enju\u201c, pri \u010demu je o\u010digledno da takav podatak ne postoji u dokumentima Zemaljske komisije za utvr\u0111ivanje zlo\u010dina okupatora i njihovih pomaga\u010da, iako se saradnici Dr\u017eavne komisije pozivaju na ovu gra\u0111u kao izvor. Simeunovi\u0107 je proizvoljno uvr\u0161ten u spisak za grad Beograd.<\/p>\n \u017divojin Jovanovi\u0107 (Beograd, RKTG-15964), \u201esavetnik ministra unutra\u0161njih poslova“, prvostepeno je osu\u0111en na smrt, drugostepeno mu je kazna zamenjena za \u201e20 godina robije\u201c, kako se isti\u010de u izvornom materijalu, nije \u201estreljan 29.3.1945.\u201c, kako se proizvoljno isti\u010de u njegovom kartonu.[ref]Dragan Krsmanovi\u0107, \u201eUpisnik Vi\u0161eg vojnog suda u Beogradu\u201c, Tokovi istorije, 2\/2010, Beograd, 2010, str. 208.[\/ref]<\/p>\n \u0110or\u0111e Kosmajac (Beograd, RKTG-40211), pomo\u0107nik upravnika logora Banjica, nije \u201estreljan 1944.\u201c, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu, ve\u0107 je ubijen u atentatu u Beogradu, 6. marta 1942.[ref]Sima Begovi\u0107, Logor Banjica 1941-1944, I-II, Beograd, 1989, str. I\/138-139, 145, 238.[\/ref] Za Kosmajca, \u010dije ime nikako nije nepoznato u pro\u0161losti Beograda, saradnici komisije tvrde da je bio pripadnik Srpske dr\u017eavne stra\u017ee, \u0161to je neta\u010dno, s obzirom da je bio pripadnik Specijalne policije i JNP Zbor. Nikako se ne mo\u017ee smatrati \u017ertvom terora kada je li\u010dno bio nosilac terora.<\/p>\n Obrad Zalada (Beograd, RKTG-79793), agent Specijalne policije, nije \u201cubijen po oslobo\u0111enju 1944.\u201d, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu. Ubijen je u istom atentatu u kom je ubijen i \u0110or\u0111e Kosmajac, 6. marta 1942.[ref]\u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434 \u0443 \u0440\u0430\u0442\u0443 \u0438 \u0440\u0435\u0432\u043e\u043b\u0443\u0446\u0438\u0458\u0438 1941-1945, I-II, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 1984, \u0441\u0442\u0440. I\/308.[\/ref]<\/p>\n Dragoljub \u0160teri\u0107 (Beograd, RKTG- 72719), agent Specijalne policije, nije \u201cstreljan po oslobo\u0111enju 1944.\u201d, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu, ve\u0107 je ubijen u atentatu u Beogradu, 14. marta 1942.[ref]\u0418\u0441\u0442\u043e[\/ref]<\/p>\n Miloje Mojsilovi\u0107 (Beograd, RKTG-87638), komandant Jeli\u010dkog \u010detni\u010dkog odreda, najpre pod komandom Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, potom legalizovan u okviru tzv. vladinih \u010detnika (pogre\u0161no uvr\u0161ten u spisak za grad Beograd). Odgovoran za brojne zlo\u010dine po\u010dinjene nad zarobljenim pripanicima NOVJ, saradnicima NOP-a i \u010dlanovima partizanskih porodica na podru\u010dju izme\u0111u \u010ca\u010dka i Kraljeva, Draga\u010deva, Ivanjice, uklju\u010duju\u0107i predaju zarobljenih partizana Nemcima. Mojsilovi\u0107 nije \u201eubijen na Sajmi\u0161tu, nakon oslobo\u0111enja 1944.\u201c, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu, ve\u0107 je kao zato\u010denik Prihvatnog logora Zemun na Beogradskom sajmi\u0161tu umro prilikom transporta za logor Mauthauzen, 1942. ili 1943.[ref]Milan Koljanin, Nema\u010dki logor na Beogradskom sajmi\u0161tu 1941-1944, Beograd, 1992, str. 275.[\/ref]<\/p>\n Na osnovu izvorne gra\u0111e Zemaljske komisije za utvr\u0111ivanje zlo\u010dina okupatora i njihovih pomaga\u010da, u registar je uvr\u0161ten i Milan Cerovi\u0107 (U\u017eice, RKTG-80081), za koga se korektno napominje da je bio „komandant crnih trojki odreda DM u Velikoj Drenovi“. Me\u0111utim, Cerovi\u0107 nije „ubijen u Velikoj Drenovi, po oslobo\u0111enju 1944.“, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu. Ubila su ga trojica drenova\u010dkih seljaka, ili konkretno seljak Spasoje Stupljanin, iz straha za vlastiti \u017eivot, juna 1943. U istom navratu, ova grupa seljaka ubila je i Cerovi\u0107evog pratioca, Kostu-Kojku \u0106osi\u0107a (Trstenik, RKTG-80078), tako\u0111e po\u010dinioca brojnih zlo\u010dina. Stupljanin i njegovi sau\u010desnici potom su stupili u redove NOVJ (Jastreba\u010dki partizanski odred). Cerovi\u0107 je gre\u0161kom uvr\u0161ten u registar za op\u0161tinu U\u017eice, jer je bio rodom iz Ma\u010dkata kod \u010cajetine. Pre Drugog svetskog rata bio je \u017eandarmerijski narednik.[ref]\u0422\u043e\u043c\u0438\u0441\u043b\u0430\u0432 \u041c\u0438\u043b\u0435\u0442\u0438\u045b, \u043d.\u0434., \u0441\u0442\u0440. 26.[\/ref]<\/p>\n Ubrzo nakon ubistva Milana Cerovi\u0107a, organizacija JVuO na podru\u010dju Trstenika odlu\u010dila je da ukloni nekolicinu njegovih saradnika, „kolja\u0161a“, koji su na podru\u010dju Trstenika ubili (uglavnom zaklali) nekoliko desetina osoba. Prema podacima iz literature, jula 1943, pripadnici JVuO u Velikoj Drenovi ubili su Petra Ratajca (Trstenik, RKTG-80046), Ra\u0161u Kosarevi\u0107a Lazarevi\u0107a (Trstenik, RKTG-87623), Radivoja Vra\u0161ti\u0107a (Trstenik, RKTG-79751), dok je Radivoje Petkovi\u0107 (Trstenik, RKTG-80033), nedugo potom prona\u0111en mrtav u drenova\u010dkom ataru.[ref]\u0418\u0441\u0442\u043e, 33-40.[\/ref]<\/p>\n Aca Mi\u0161i\u0107<\/strong> (Beograd, RKTG-79968), zapravo je Aleksandar Mi\u0161i\u0107, major VKJ (kako se ispravno navodi u njegovom kartonu), jedan od organizatora JVuO, sin vojvode \u017divojina Mi\u0161i\u0107a, nije „ubijen u Valjevu 1944. po oslobo\u0111enju“, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu, ve\u0107 je streljan od strane Nemaca, 18. decembra 1941. u Valjevu. Mi\u0161i\u0107 je evidentiran u gra\u0111i Zemaljske komisije na osnovu \u010dinjenice da je bio suodgovoran za predaju oko 365 zarobljenih pripadnika NOVJ Nemcima.<\/p>\n Jevrem-Je\u0161a Rankovi\u0107<\/strong> (Zaje\u010dar, RKTG-33671), pripadnik JVuO iz Rgotine kod Zaje\u010dara nije „streljan 1944.“, kako se proizvoljno navodi u njegovom kartonu, ve\u0107 je ubijen od partizana 16. septembra 1943.[ref]Nikola Ra\u010di\u0107, Isto\u010dna Srbija u ratu i revoluciji. Hronologija, Zaje\u010dar, 1984, str, 323.[\/ref]<\/p>\n Bo\u017eo \u0106osovi\u0107<\/strong> (Ivanjica, RKTG-87648), \u010detni\u010dki vojvoda sa podru\u010dja Ivanjice koji je 1941-1943. povremeno priznavao komandu Dra\u017ee Mihailovi\u0107a. Sem toga, \u0106osovi\u0107 nije „ubijen po oslobo\u0111enju 1944.“, \u0161to bi trebalo da sugeri\u0161e da su ga ubili komunisti, ve\u0107 je ubijen 1943. od strane \u010detnika Dra\u017ee Mihailovi\u0107a. \u0106osovi\u0107 je odgovoran je za \u010ditav niz zlo\u010dina na podru\u010dju op\u0161tina Ivanjica, Nova Varo\u0161, Arilje. Primera radi, 5. septembar 1941, ivanji\u010dki \u010detnici pod komandom\u00a0 Bo\u017eidara \u0106osovi\u0107a, ubili su 18 muslimanskih civila u Novoj Varo\u0161i.[ref]\u041c\u0438\u0440\u043a\u043e \u040b\u0443\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0421\u0430\u043d\u045f\u0430\u043a \u0443 \u041d\u041e\u0411, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 1964, \u0441\u0442\u0440. 124.[\/ref] \u0106osovi\u0107 je, uz Miloja Mojsilovi\u0107a (Beograd, RKTG-87638), najodgovorniji za ubistvo 14 zarobljenih boraca Rudarske \u010dete Kopaoni\u010dkog partizanskog odreda, 19. novembra 1941. Pre streljanja, zarobljenici su bili izlo\u017eeni brutalnom mu\u010denju.(Nedovi\u0107 (2009), 329-330).<\/p>\n Nikola Gordi\u0107<\/strong> (Trstenik, RKTG-70917; nepoznato, RKTG-100591), rezervni kapetan VKJ, komandant Druge trsteni\u010dke brigade Rasinskog korpusa JVuO, odgovoran za brojne zlo\u010dine \u010detnika u trsteni\u010dkom srezu; dva puta evidentiran u \u201eregistru \u017ertava\u201c. U kartonu RKTG-70917 navedeno je da je Gordi\u0107 \u201estreljan 1944.\u201c na nepoznatoj lokaciji, dok je u kartonu RKTG-100591 navedeno da je \u201estreljan po oslobo\u0111enju\u201c, tako\u0111e na nepoznatoj lokaciji, pri \u010demu se saradnici Dr\u017eavne komisije oba puta pozivaju na gra\u0111u Zemaljske komisije. Me\u0111utim, u gra\u0111i Zemaljske komisije sasvim sigurno nisu prilo\u017eeni ovakvi podaci. Saradnici komisije su proizvoljno naveli da je Gordi\u0107 streljan nakon oslobo\u0111enja. Naime, prema izvorima pro\u010detni\u010dke provenijencije, Nikola Gordi\u0107 je \u201epoginuo 18. novembra 1944. u savezni\u010dkom bombardovanju u Pljevljima\u201c.[ref]“Spisak palih \u010detnika“, Pogledi, 15, mart, 2013.\u00a0 http:\/\/www.pogledi.rs\/SpisakPalihCetnika.htm[\/ref]<\/p>\n Mirko Smiljani\u0107<\/strong> (Kragujevac, RKTG-80059), komandant Tre\u010de kragujeva\u010dke brigade JVuO, prema nekim podacima, nije „ubijen po oslobo\u0111enju 1944.“, kako se navodi u njegovom kartonu, ve\u0107 je, navodno, ubijen od strane ljoti\u0107evaca 12. februara 1944.[ref]http:\/\/www.subnor.org.rs\/sumadija-16#more-6087[\/ref]<\/p>\n Miodrag Basari\u0107<\/strong> (Kni\u0107, RKTG-87505), oficir JVuO, prema nekim podacima, nije „ubijen po oslobo\u0111enju 1944.“, ve\u0107 je navodno ubijen od strane ljoti\u0107evaca tokom rata.[ref]http:\/\/www.subnor.org.rs\/sumadija-16#more-6087[\/ref]<\/p>\n *Nastavak u ponedeljak, 21. aprila<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Analiza „registra \u017ertava“ Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice (1) Pi\u0161e: Milan Radanovi\u0107 „Postavlja se opravdano pitanje: kako je mogu\u0107e ratne zlo\u010dince, lica komandno odgovorna za ratne zlo\u010dine, lica koja su bili pripadnici formacija koje su \u010dinile ratne zlo\u010dine i vojno sara\u0111ivala sa fa\u0161isti\u010dkim okupatorom, proglasiti za \u017ertve? Tako\u0111e, to \u0161to je velik broj nesumnjivih ratnih Read more about Kako su d\u017eelati postali \u017ertve<\/span>[…]<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":277,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","enabled":false},"version":2}},"categories":[9],"tags":[17,27],"class_list":["post-272","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tudi-tesktovi","tag-drustvo","tag-revizija"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2014\/04\/milan_nedic03_u_443884615.jpg?fit=640%2C345&ssl=1","jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/s4nQbN-272","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/272","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=272"}],"version-history":[{"count":27,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/272\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":382,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/272\/revisions\/382"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/277"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=272"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=272"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=272"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"Nevina](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2014\/04\/8.jpeg?ssl=1\")
<\/a>
Photo: forum.krstarica.com<\/p><\/div>\n