Objavljeno u programu predstave „Ki\u0161ni dan u Gurlitschu“<\/em><\/p>\n\n\n\n

Sebastijan<\/strong>: Ker vem, da si prista\u0161 konfliktne strukture gledali\u0161\u010da: Kje je glavni konflikt drame? <\/p>\n\n\n\n

Milan<\/strong>: U razmi\u0161ljanju o pozori\u0161tu zaista naj\u010de\u0161\u0107e polazim od pitanja sukoba. To nije toliko neobi\u010dno jer dramaturgija (dinamika ili struktura), da bi je mislili, zahteva neku vrstu diferencijacije, pravljenje razlika. \u0160to su te razlike ve\u0107e, sve se vi\u0161e pribli\u017eavamo nekoj vrsti sukoba \u2013 ne nu\u017eno na planu narativa ve\u0107 i onih na planu forme, estetike ili jednostavno afekta. Ovo va\u017ei ne samo za dramaturgiju kojom se nas dvojica obi\u010dno bavimo – koja je osmi\u0161ljena za jedan, unapred pretpostavljen pogled – ve\u0107 i za druge dramatur\u0161ke principe. Jedan primer je Landscape dramaturgy o kom pi\u0161e Ana Vujanovi\u0107, gde i pored toga \u0161to ne postoji unapred odre\u0111ena i nametnuta perpektiva, sukob je i dalje tu, samo se on sada delegira na ceo nastaju\u0107i simbolni prostor. U \u201eKi\u0161nom danu\u201c, na planu narativa sukob mo\u017eemo da posmatramo iz tradicije \u201eozbiljne\u201c drame ili tragedije – kao gre\u0161ku zbog koje glavni junak, \u0161ta god uradio, samo odlazi sve dublje u propast. Verovatno je jo\u0161 plodnije o tom sukobu razmi\u0161ljati prate\u0107i tradiciju komedije u kojoj lik ne\u0107e ili iz nekog razloga ne mo\u017ee da prihvati realnost sa kojom ulazi u sukob. \u201eKi\u0161ni dan u Gurli\u010du\u201c nije komedija ali u pona\u0161aju glavnog junaka ima ne\u0161to \u0161to bar po toj njegovoj nemo\u0107i da odustane od drive-a koji ga vodi u sve apsurdnije situacije, podse\u0107a na neke klasi\u010dne ili Molijerove komi\u010dne likove. Me\u0111utim sukob koji sigurno najinteresantniji je na planu forme. Tekst koji sam napisao nastao je delom iz na\u0161eg zajedni\u010dkog interesovanja za road movie dramaturgiju koje se rodilo tokom rada na predstavi \u201eMoje ime je Medeja\u201c . Osim razgovora o nekom generalnom polju interesovanja, ono \u0161to nam je od po\u010detka bilo jasno je da \u0107emo nastaviti da razmi\u0161ljamo na koji na\u010din se u pozori\u0161tu sve mo\u017ee stvoriti ose\u0107aj putovanja, fizi\u010dkog kretanja kroz razli\u010dite prostore. Ja sam do\u0161ao do dramskog jezika koji to omogu\u0107ava ali on sna\u017eno zavisi od mogu\u0107nosti da se u \u201enekoliko poteza\u201c stvore dovoljno jake vizuelne (scenske) atmosfere, upravo da bi nam pru\u017eio taj ose\u0107aj putovanja. Najuzbudljiviji sukob u ovoj predstavi za mene je dakle upravo na planu forme \u2013 izme\u0111u te potrebe da se stvore jednostavne ali sna\u017ene scenske slike koje uspevaju bar na trenutak da nas o\u010daraju i brutalno brzih i naglih prelazaka izme\u0111u njih koji tu magiju razbijaju. <\/p>\n\n\n\n

Sebastijan<\/strong>: A si \u017eeli\u0161, da se gledalec identificira s glavnim likom drame, Petrom in a se ti identificira\u0161 z njim? <\/p>\n\n\n\n

Milan<\/strong>: Lik Petra Winklera sam pisao inspirisan doga\u0111ajem kojem sa prisustvovao sede\u0107i sa Ninom u jednom be\u010dkom kafi\u0107u, kada smo videli jednog fino obu\u010denog mu\u0161arca srednjih godina kako pani\u010dno pretura po kantama za otpatke u blizini kafi\u010da u kome smo sedeli. Bilo nam je interesantno da ma\u0161tamo o nu\u017edi koja je tako finog mladog gospodina naterala da gura ruke u uli\u010dno \u0111ubre. U kasnijem radu inspiracija su mi bili i filmovi Rubena \u00d6stlunda koji se u nekoliko njih bavi upravo savremenim zapadnim liberalnim belim mu\u0161karcem, ali glavni izvor materijala za taj lik sam pre svega tra\u017eio u sebi i mu\u0161karcima iz moje okoline, tako da – da, svakako se bar neko vreme trajanja predstave identifikujem sa njim i \u017eelim to i od publike. <\/p>\n\n\n\n

Sebastijan<\/strong>: Ko delava skupaj, pogosto kritizira\u0161 mo\u0161ki pogled, spolne odnose mo\u010di… a si feminist? <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Milan<\/strong>: Bilo koja vrsta identiteta, koji u ne\u010dijim o\u010dima treba da ka\u017ee ne\u0161to dobro o meni me ne interesuje. Mislim da je na tu promenu stava presudno uticao i moj \u017eivot u \u0160vedskoj gde svaka vrsta politi\u010dnosti po\u010dinje od identiteta a zavr\u0161ava se u gra\u0111enju malih izolovanih (\u201eautonomnih\u201c) enklava \u0161to savr\u0161eno odgovara vladaju\u0107oj ideologiji. Tamo mi je nametnut identitet hetero mu\u0161arca, Srbina iako ja nikakno sebe nisam tako video i ja sam na kraju taj identitet prihvatio. Danas samo u takve identitete verujem \u2013 u one koji su nametnuti i la\u017eni. A \u0161to se ti\u010de feminizma, za mene su ideali u koje verujem neodvojivi, pa tako na primer ne mogu da odvojim feminizam od borbe za besklasno dru\u0161tvo, borbu protiv rata ili rasizma. U pitanju nije pomodna ideja intersekcionalnosti, jer (kako je ja razumem) ona polazi od ideje da su ove borbe su\u0161tinski povezane pa ih treba i tretirati tako. Ja ne verujem da su povezane, ve\u0107 da je u pitanju jedna borba koja jednostavno polazi od razli\u010ditih li\u010dnih iskustava koja su nam \u010desto upisana na samim telima. Od autorica kao \u0161to su Marija Mies i Silvija Federi\u010di sam nau\u010dio da je u bur\u017eoaskom dru\u0161tvu pre akumulacije kapitala prvo bilo potrebno po\u010deti sa akumulacijom razlika, tako da su beli radnici bili suprotstavljeni robovkom radu crnaca, mu\u0161karci su oti\u0161li u fabrike da \u201eslobodno\u201c prodaju svoj rad a \u017eene ostavili doma da \u201eu ljubavi\u201c svoj rad obavaljaju besplatno itd. Tako da su onda te borbe postale ne\u0161to \u0161to je u osnovi suprotstavljeno jedno drugom. Ali isto tako verujem da svako ko misli da jedna osoba ne treba da bude iskori\u0161\u0107avana od strane druge po bilo kojoj osnovi mo\u017ee da se prepozna kao feminista. Pitanje je samo koliko je svako od nas spreman da vidi strukture iskori\u0161\u0107avanja koje su kroz razli\u010dite ideolo\u0161ke matrice normalizovane a koje nisu nu\u017eno uperene protiv nas samih. Ukratko u praksi poku\u0161avam da \u017eivim \u017eivot koji me \u010dini sre\u0107nim, a to zna\u010di pre svega da ne iskori\u0161\u0107avam rad ljudi sa kojima \u017eivim i da me njihova \u017eivotna (izme\u0111u ostalog i seksualna) radoznalost raduje, a ne ugro\u017eava. Ne mislim da \u010dinim neku \u017ertvu time \u0161to kuvam, odgajam svog sina ili perem ve\u0161. \u017divim \u017eivot koji me pre svega raduje i ako u tome ima ne\u0161to feministi\u010dko, onda to svakako nije u nameri, ve\u0107 samo u posledicama. Dakle ne u pisanju (identitetu), ve\u0107 \u010ditanju (odnosima). <\/p>\n\n\n\n

Sebastijan<\/strong>: Kako se dramaturgija prevare (kot najina glavna gledali\u0161ka metoda) ka\u017ee in funkcionira v tej drami oz. kako bi si \u017eelel, da bi delovala? <\/p>\n\n\n\n

Milan<\/strong>: Cilj dramaturgije prevare (ili dramaturgije izdaje, kako vi\u0161e volim da je zovem) je da fazu \u201epregovora\u201c izme\u0111u nekog scenskog (ili drugog) dela i publike, tokom kog scena daje formalna uputstva kako se neka predstava gleda a publika svoju pa\u017enju ili drugu vrstu afektivne aktivacije – \u0161to vi\u0161e produ\u017ei. To se mo\u017ee posti\u0107i na razli\u010dite na\u010dine ali naj\u010de\u0161\u0107e je u pitanju postupak stvaranja udobnog ose\u0107anja kod publike da znaju kakvu to predstavu gledaju kao i razli\u010ditih o\u010dekivanja koja potom bivaju izdana. Ta izdaja o\u010dekivanja, prevara, koja od nas tra\u017ei ne samo da se anga\u017eujemo oko toga \u0161ta gledamo (\u0161ta \u0107e da se dogodi na planu narativa), ve\u0107 i kako se gleda to \u0161to gledamo, dovodi do vrlo specifi\u010dnog ose\u0107aja budnosti kod publike. Najbolji primer za taj princip je naravno dobra komedija u kojoj je u sve promene, komi\u010dne preokrete… uvek uklju\u010den i sam na\u0161 pogled a ne samo de\u0161avanja na sceni. Jezik kojim je pisan \u201eKi\u0161ni dan\u201c podrazumeva neprestane lomove, koji omogu\u0107avaju glavnom junaku da se kao kroz neku vrstu kratkih spojova kre\u0107e kroz prostor i vreme. Nekoliko puta se \u010dak dogodi i da Peter paralelno deluje u dve potpuno razli\u010dite situacije koje dele decenije vremena. U pisanju ovog teksta sam najvi\u0161e u\u017eivao upravo u tim lomovima i kratkim spojevima, ne samo zato \u0161to su mi dopustili da dam glas raznim likovima sa dru\u0161tvene margine koji u simbolnom svetu \u010doveka kao \u0161to je Peter zauzimaju sasvim druga\u010diju (nebitnu) ulogu, ve\u0107 pre svega zato \u0161to sam osetio da sam prate\u0107i njegovu pri\u010du, ose\u0107ao odre\u0111enu nelagodu i u vezi sa svojim sopstvenim \u017eivotom i sa tim kako do\u017eivljavam svet. Osim tih \u201elomova\u201c na planu forme i strukture, o\u010digledna je izdaja o\u010dekivanja na planu narativa, i potrebe da se re\u0161i pitanje vezano za nestalu ogrlicu. <\/p>\n\n\n\n

Sebastijan<\/strong>: V zvezi z \u201eljudmi z margine\u201c, katere omenja\u0161 – v Sloveniji imamo vtis, da smo obsedeni s fa\u0161izmom, ki ga vidimo tudi v reprezentaciji pop kulture oz. predvsem doma\u010dijske kulture, ki jo razumemo skozi ozna\u010devalec harmonike in narodnozabavne muzike, ki je od za\u010detkov veljala za glasbo neizobra\u017eenih in spodnjih slojev slovenske dru\u017ebe. V zadnjih letih se to spreminja – vedno ve\u010d mladih, \u0161tudentov poslu\u0161a to glasbo. <\/p>\n\n\n\n

Milan<\/strong>: Te besmislene rasprave o fa\u0161izmu naj\u010de\u0161\u0107e ne slu\u017ee ni za \u0161ta drugo osim da sakriju strah od mogu\u0107nosti da se izgube sopstvene privilegije. Pitanje popularne kuture sa druge strane zaista jeste veliko i va\u017eno pitanje za koje, da bi se ozbiljno pozabavili njime ovde nemamo dovoljno prostora ali mogu da ka\u017eem da se sla\u017eem, da je moj utisak da ovde zaista postoji neka fobija od slovena\u010dke popularne kulture. \u010cak i (ili naro\u010dito) ljudi sa leve scene \u0107e sa veseljem slu\u0161ati neki kurdski narodnjak, dok im se od Avsenika okre\u0107e stomak. Ja sam ovde stranac i ne pretendujem da imam sve odgovore niti tvrdim da situaciju poznajem jednako dobro kao neko doma\u0107i ali kao osoba koja je svojim neznanjem tako\u0111e i sa\u010duvana od ideolo\u0161ke kontaminacije srednje klase, mogu da ka\u017eem da tzv. gove\u0111a muzika ume da mi bude zabavna. Najgore \u0161to mogu da ka\u017eem o njoj je da je ponekad dosadna i simbolno siroma\u0161na, ali to nije zbog nekog njenog inheretnog nedostatka, ve\u0107 samo zbog toga \u0161to je tr\u017ei\u0161te izuzetno malo i jer zbog \u010dinjenice da je isklju\u010dena iz zvani\u010dnog mainstrem-a i time zaklju\u010dana u sebe – nema prostora da se dalje razvija. <\/p>\n\n\n\n

Sebastijan<\/strong>: Ali je slovenska narodnozabavna glasba adekvatna turbo folku v Srbiji? Misli\u0161, da je \u010dustveni afekt turbo folka emancipatorno dejstvo, ki ga je treba prenesti tudi v gledali\u0161\u010de? <\/p>\n\n\n\n

Milan<\/strong>: Srpska i bosanska pop muzika je izuzetno \u017eiva i dinami\u010dna umetni\u010dka scena koju podr\u017eava ogromno tr\u017ei\u0161te. Ona je veoma uticajna ali i stalno otvorena za tu\u0111e uticaje \u2013 i sa \u201eIstoka\u201c i sa \u201eZapada\u201c. Tako\u0111e, na toj sceni postoje ogromne razlike izme\u0111u izvo\u0111a\u010da, njihovih stavova, pogleda na svet itd. Ono \u0161to najve\u0107a razlika izme\u0111u slovena\u010dke pop muzike i srpske, je to \u0161to srpsku slu\u0161aju bez preterivanja \u2013 svi. Ta vrsta bola u stomaku koju ljudi ovde osete kada \u010duju harmoniku, u Srbiji je nestala po\u010detkom dvehiljdatitih. Danas to \u0161to se nekada zvalo turbo-folk slu\u0161aju svi, uklju\u010duju\u0107i i slovena\u010dku i hrvatsku omladinu. Afekt koji pru\u017ea turbo folk ve\u0107 postoji u pank muzici, trepu ali isto tako i u pozori\u0161tu, na primer u nekim predstavama Rene Pole\u0161a ili Olivera Frlji\u0107a. (\u010cuo sam da se i u jednoj od poslednjih produkcija u Mini teatru \u010dak peva i Ceca) Potencijalno emancipatorno dejstvo turbo folka proizilazi iz \u010dinjenice da je to (na jednom, velikom delu scene) ne\u0161to \u0161to odre\u0111eni delovi dru\u0161tva koji su u patrijarhatu\/kapitalizmu potla\u010deni – mogu da prepoznaju kao svoj glas. To su pre svega \u017eene, pederi i lezbejke, radni\u010dka klasa… Turbo folk je u velikoj meri \u017eenski i popularan. Ono \u0161to pozori\u0161te mo\u017ee da nau\u010di od turbo folka (ili od Pazolinija ili komedije ili hri\u0161\u0107anstva ili erotike) je da je podela na visoku i nisku umetnost besmislena. Pravu umetnost, koja ima sposobnost da deluje na nas i da pokretene na\u0161e telo, umeju da gledaju svi. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Objavljeno u programu predstave „Ki\u0161ni dan u Gurlitschu“ Sebastijan: Ker vem, da si prista\u0161 konfliktne strukture gledali\u0161\u010da: Kje je glavni konflikt drame? Milan: U razmi\u0161ljanju o pozori\u0161tu zaista naj\u010de\u0161\u0107e polazim od pitanja sukoba. To nije toliko neobi\u010dno jer dramaturgija (dinamika ili struktura), da bi je mislili, zahteva neku vrstu diferencijacije, pravljenje razlika. \u0160to su te Read more about Razgovor z Milanom Ram\u0161ak Markovi\u0107em – Sebastijan Horvat<\/span>[…]<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","enabled":false},"version":2}},"categories":[14,44],"tags":[49],"class_list":["post-1725","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-scena","tag-pozoriste"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p4nQbN-rP","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1725","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1725"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1725\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1735,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1725\/revisions\/1735"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1725"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1725"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1725"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}