tekst za program predstave \u201cLjubavnice\u201c (Slovensko mladinsko gledali\u0161\u010de 2022.) u re\u017eiji Nine Ram\u0161ak Markovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

Roman Elfride Jelinek je brutalna, hladna i u isto vreme izuzetno duhovita intersekcionalna analiza klasnih i rodnih odnosa u dru\u0161tvu srednje Evrope sedamdesetih godina pro\u0161log veka. Svakako nije u pitanju prvi niti najpoznatiji roman koji za junakinje uzima \u017eene sa dru\u0161tvene margine, radnice i seljanke ali ono \u0161to je specifika ovog romana je da i pored obilja nasilja (i strukturalnog i direktnog), autorici kao da nije bilo bitno da likove podeli na \u017ertve i d\u017eelate \u2013 na one koji zaslu\u017euju na\u0161e saose\u0107anje ili osudu. U \u201eLjubavnicama\u201c su patrijarhat, kapitalizam (nasilje) do te mere normalizovani da se \u010ditaocu ne nudi nikakva mogu\u0107nost bega kroz saose\u0107anje ili ose\u0107aj zajedni\u0161tva. Iako se ova pri\u010da doga\u0111a ne tako davno i sasvim blizu, u nekom selu sa druge strane austrijske granice, ova strategija Jelinek nam oduzima mogu\u0107nost da radimo ono \u0161to najvi\u0161e volimo kada se u umetnosti susretnemo sa te\u0161kom sudbinom nekih junaka: da patimo zajedno sa njima. Prvi razlog za to je \u0161to prava meta kritike autorice i nisu konkretni nasilnici (mu\u0161karci, kapitalisti itd.) ve\u0107 sama ideja romanti\u010dne ljubavi<\/em> kao metod ideolo\u0161ke normalizacije strukture koje to nasilje omogu\u0107ava i \u0161tavi\u0161e, zahteva.<\/p>\n\n\n\n

Ako postoji deo ljudskog iskustva koji kao da se prote\u017ee preko svih meridijana i ideolo\u0161kih, klasnih, rodnih i kulturnih razlika onda je to romanti\u010dna ljubav. \u010cini se da je u pitanju univerzalno ose\u0107anje, svima svojstveno, koje je oduvek bilo s nama. Ljubav ne samo da govori o tome \u0161ta to zna\u010di biti \u010dovek ve\u0107 i kakav to svet delimo, mi ljudi.<\/em> Na prvi pogled \u010dini se da istorija umetnosti podr\u017eava ideju o romanti\u010dnoj ljubavi kao temeljnom ljudskom ose\u0107anju. Ve\u0107 u klasi\u010dnim tekstovima zbog ljubavi (koju \u0161alju Bogovi) na\u0161i junaci i junakinje pate, gube glavu, spremni da ostave sve u \u017eelji da zapo\u010dnu neki novi \u017eivot ali i da ubijaju sebe i druge, prave fatalne gre\u0161ke, zapo\u010dinju ratove… Za razliku od \u201eozbiljnih\u201c \u017eanrova, tradicija komedije nam kroz dve klase likova kojima se bavi otkriva druga\u010diji, dvostruki pogled na ljubav. Jo\u0161 od komedije klasike (naro\u010dito rimske tradicije) mladi pripadnici vi\u0161ih stale\u017ea su tu bi se bi se borili za ostvarenje svojih romanti\u010dnih snova dok njihove sluge, pomaga\u010di, \u017eele samo da napune stomak hranom i vinom ili da se zabave. Robovi ne samo da se ne bore za ljubav \u2013 njima po pravilu nije jasno za\u0161to bi bilo ko rizikovao dobar polo\u017eaj ili \u010dak \u017eivot zbog neke takve gluposti. Sluge, robovi i nisu duhovna bi\u0107a pa nisu sposobni da osete jedno tako veliko, univerzalno ljudsko ose\u0107anje. Oni misle samo na hranu, zarobljeni okovima materijalnog<\/em> – i to nam je sme\u0161no.<\/p>\n\n\n\n

Romanti\u010dna ljubav izgleda da zaista oduvek formira na\u0161 svet, ali (kao \u0161to nas komedija u\u010di) ona nam u isto vreme otkriva i ko je iz tog sveta isklju\u010den<\/em>. Ako nam se \u010dini da danas stvari stoje druga\u010dije, to je samo zato \u0161to oni koji su danas isklju\u010deni, isklju\u010deni su ne samo iz materijalnog sveta (sveta kulture, potro\u0161nje, administracije…), ve\u0107 pre svega iz njegove reprezentacije<\/em>. Moj omiljeni primer te ideolo\u0161ke konstrukcije u kojoj se ljudskost sama izjedna\u010dava sa bur\u017eoaznom idejom ljubavi (i jedan od mojih omiljenih filmova) je romanti\u010dna komedija \u201eLove actually\u201c (2003) gde od ljubavi nije bezbedan niko. Srednje-klasno shvatanje ljubavi pokriva celu na\u0161u realnost tako da su svi, od zaljubljenog malog de\u010daka koji je ostao bez majke do mladog premijera Ujedinjenog kraljevstva (Tonija Blera) kog glumi beskrajno \u0161armantni Hju Grant, ujedinjeni u toj trci za ostvarenje ljubavnih snova. Svaki put kada gledam taj film pla\u010dem od ganutosti poslednjih pola sata, kada po\u010dinje op\u0161ta trka za ljubavlju pra\u0107ena (u dokumentarnom stilu snimanim) zagrljajima raznih ljudi koji se ponovo sre\u0107u na aerodromu. Film se naravno zavr\u0161ava sre\u0107no i izgleda da su jedini koji ne u\u010destvuju u tom op\u0161tem slavlju ljubavi i ljudskosti u vreme Bo\u017ei\u0107nih praznika u Londonu – stotine hiljada ira\u010dke dece umrle zbog ilegalnog rata koji je upravo zahvaljuju\u0107i manipulacijama ratnog kriminalca, Viteza Ujedinjenog kraljevstva, Tonija Blera svoju premijeru do\u017eiveo iste te godine, samo \u0161est meseci pre premijere filma.<\/p>\n\n\n\n

Romanti\u010dna ljubav danas naravno ne izgleda kao u ljubavnim romanima koje \u010ditaju junakinje \u201eLjubavnica\u201c, Paula i Brigite, sedamdesetih godina pro\u0161log veka. Danas mladi ne ma\u0161taju o braku ve\u0107 \u017eive razne otvorene, poliamori\u010dne, alternativne ljubavne odnose i u prvi plan stavljaju svoje do detalja promi\u0161ljene i definisane identitete i seksualnu orijentaciju. Moglo bi se re\u0107i da na tom planu situacija ne mo\u017ee biti udaljenija. Ako pogledamo malo bolje me\u0111utim vide\u0107emo da nas zapravo na\u010din na koji mislimo ljubav danas jo\u0161 radikalnije deli na one koji su \u201enapolju\u201c i \u201eunutar\u201c – srednje-klasnog kulturnog prostora koje pretenduje da predstavlja ljudsku zajednicu uop\u0161te. (Junakinje \u201eLjubavnica\u201c danas svakako ne bi pripadale grupi mladih koji razmi\u0161ljaju \u0161ta da napi\u0161u pod pronouns<\/em> na instagramu) Kada bi mi, dobra srednje-klasna deca, poku\u0161ali da nekom sa dru\u0161tvene margine kao \u0161to su Paula i Brigite objasnimo svoje poglede na ljubav, gledali bi nas kao da govorimo drugim jezikom – \u0161to bi najverovatnije i \u010dinili, obilno se koriste\u0107i izrazima preuzetim iz engleskog jezika. Kao \u0161to smo mogli me\u0111utim da nau\u010dimo iz iskustva \u0161ezdeset osme, i pored velikog optimizma i talasa energije koje su sa sobom nosile, alternativne ljubavne prakse same za sebe (druga\u010diji modeli \u017eivljenja i kontra-kultura) nikada nisu bile u stanju da donesu radikalne dru\u0161tvene promene. Ispostavilo se da je i sama ta ideja (da \u0107e se kapitalizam sru\u0161iti ako svi legnemo zajedno u krevet) romanti\u010dna <\/em>i da je bez velikih te\u0161ko\u0107a bila aproprijisana. Ili kako volim da citiram jednog svog \u0161vedskog prijatelja: u Malmeu su sva deca poliamori\u010dna dok ne do\u0111e vreme da se uzme kredit za stan. Ono \u0161to na\u0161e poglede na ljubav i romantiku mnogo bolje obja\u0161njava od na\u0161e eventualne poliamorije ili drugih alternativnih ljubavnih praksi je vlasni\u0161tvo nad nekretninama.<\/p>\n\n\n\n

Napad na \u201eromantiku\u201c, kako samo je pro\u010ditali u romanu Jelinek se dakle ne odnosi samo na ljubav. Prate\u0107i njenu strategiju ukidanja saose\u0107anja da bi se glava sa\u010duvala \u201edovoljno hladna\u201c da mo\u017ee da vidi strukturu, taj napad se mo\u017ee videti i kao materijalisti\u010dka kritika \u201eromanti\u010dnih\u201c strategija u umetnosti koje od nas zahtevaju da reagujemo pre svega i skoro isklju\u010divo emocijama, i to odmah i sad. Sa sve dubljom krizom, koja je pre svega kriza politi\u010dkog legitimiteta, svedoci smo potrebe da se na tu situaciju odgovori i u kulturnom polju pa tako vidimo sve ve\u0107i broj upravo (romanti\u010dnih) poku\u0161aja da se apeluje na moral, probudi saose\u0107anje sa nekim ugro\u017eenim slojem dru\u0161tva ili uka\u017ee na nedoslednost u deklarisanim dru\u0161tvenim vrednostima i svakodnevne prakse (npr. usvojena univerzalna prava \u010doveka i eksploatacija radnika). Izgleda kao da postoji potreba da se objasni da je sistem zastranio i da treba da se vrati vrednostima koje (u okviru sistema u kom \u017eivimo) zapravo nikada nisu ni va\u017eile. Ba\u0161 kao \u0161to je romanti\u010dna ljubav, ma koliko osna\u017euju\u0107e ose\u0107anje<\/em> to bilo, zapravo agent Paulinog i Brigitinog porobljenja, i romanti\u010dna (nematerijalsti\u010dka) borba, koja se zasniva na poku\u0161aju ostvarivanja ideje univerzalne ljudskosti kroz saose\u0107anje i moralne zahteve, slu\u017ei samo tome da se tokom trajanja predstave osetimo bolje \u2013 upravo da bi posle predstave stvari mogle da ostanu iste.<\/p>\n\n\n\n

Koliko god u\u017eivali u hrabrosti, humoru i o\u0161trini pisanja Elfride Jelinek, \u010ditanje romana \u201eLjubavnice\u201c je veoma neprijatno iskustvo jer ne mo\u017eemo da se otresemo ose\u0107aja da \u0107e, i pored toga \u0161to su nam stvari od samog po\u010detka kristalno jasne, re\u0161enje problema ovog puta biti te\u017ee od toga da jednostavno pustimo suzu zbog na\u0161ih junakinja koje o\u010digledno trpe nepravdu. Ono \u0161to je od prve strane upisano u sam jezik<\/em> romana je \u010dinjenica da ako postoji ne\u0161to \u0161to nas sve objedinjuje (junakinje romana i nas koji ih posmatramo) onda je u pitanju to, da se u strukturi nasilja koju gledamo (i \u017eivimo) svi dr\u017eimo svojih \u201eromanti\u010dnih\u201c ideja upravo da bi opravdali \u010dinjenicu da i sami u njoj pronalazimo svoje mesto.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

tekst za program predstave \u201cLjubavnice\u201c (Slovensko mladinsko gledali\u0161\u010de 2022.) u re\u017eiji Nine Ram\u0161ak Markovi\u0107 Roman Elfride Jelinek je brutalna, hladna i u isto vreme izuzetno duhovita intersekcionalna analiza klasnih i rodnih odnosa u dru\u0161tvu srednje Evrope sedamdesetih godina pro\u0161log veka. Svakako nije u pitanju prvi niti najpoznatiji roman koji za junakinje uzima \u017eene sa dru\u0161tvene Read more about O ljubavi i klasi<\/span>[…]<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1496,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","enabled":false},"version":2}},"categories":[14,44],"tags":[17,49],"class_list":["post-1494","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog","category-scena","tag-drustvo","tag-pozoriste"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/austria-styria-trieben-view-of-magnesite-factory-SIEF002709.jpg?fit=1232%2C834&ssl=1","jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p4nQbN-o6","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1494","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1494"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1494\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1506,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1494\/revisions\/1506"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1496"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1494"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1494"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1494"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}