tekst za program predstave \u201cEmigranti\u201d Slavomira Mro\u017eeka, re\u017eija Nina Ram\u0161ak Markovi\u0107
SNG <\/em>D<\/em>rama Ljubljana, oktobar 2021<\/em><\/p>\n\n\n\n

Jedno\u010dinka Slavomira Mro\u017eeka je pri\u010da o jednoj novogodi\u0161njoj no\u0107i u \u017eivotu dvojice emigranata \u2013 jednog pisca i jednog fizi\u010dkog radnika (ekonomskog migranta). Tokom ve\u010deri dolazi do sna\u017enog su\u010deljavanja dva pogleda na svet koje na kraju ovu dvojicu stranaca ostavlja ogoljene i bez iluzija o nekom mogu\u0107em sre\u0107nom kraju. Drama \u201eEmigranti\u201c sigurno govori i o iskustvu samog Mro\u017eeka, koji je 1963. napustio rodnu Poljsku i prebegao prvo u Italiju pa zatim i Francusku. \u0160ta vi\u0161e ovakva, direktno politi\u010dka \u010ditanja, koja su dramu videla pre svega kao pri\u010du o disidentima koji su be\u017eali na drugu stranu gvozdene zavese (pa samim tim i kao kritiku nedostatka politi\u010dkih sloboda u zemljama pod uticajem Sovjetskog saveza) vrlo brzo su donela kultni status prvim, polu-ilegalnim postavkama ovog komada u Moskvi. Pojam migrant danas nosi sasvim druga\u010dija zna\u010denja nego sedamdesetih godina pro\u0161log veka i uzbu\u0111enje koje je pri\u010da o piscu – disidentu mogla da izazove na Zapadu ali i u odre\u0111enim krugovima u Sovjetskom bloku, skoro je sasvim nestalo. Ono \u0161to je ostalo – majstorski napisana pri\u010da o duhovitom odnosu dvojice ljudi koji su stranci u gradu u kom \u017eive, jedan drugom ali i sami sebi – dovoljna je da Mro\u017eekova jedno\u010dinka i danas bude \u010desto postavljana, naro\u010dito na scenama Amerike i Evrope.<\/p>\n\n\n\n

U \u201eEmigrantima\u201c se \u010dini da su odnosi mo\u0107i jasni. \u0160ta vi\u0161e, jedan od njih je potpuno normalizovan: odnos izme\u0111u dvojice isto\u010dnoevropskih emigranata i \u201eonih gore\u201c, stanovnika neodre\u0111enog zapadnoevropskog gradu u koji su se ova dvojica doselili. Bez obzira da li su kao jedan od njih nau\u010dili lokalni jezik ili im kao drugom to ne pada na pamet, dvojici do\u0161ljaka je potpuno jasno da sa \u201eonima gore\u201c nema smisla ni poku\u0161avati uspostaviti kontakt i da je jaz koji postoji izme\u0111u njih neupitan i nepremostiv. Odnos izme\u0111u dvojice imigranata je malo slo\u017eeniji. Sa jedne strane imamo intelektualca, osobu koja je sposobna da misli o svojoj sudbini ali i o sudbini svog sapatnika, a sa druge – radnika, koji \u0107e dopustiti da ga na poslu eksploati\u0161u do smrti u klasi\u010dnoj gastarbajterskoj veri da \u0107e se jednog dana vratiti u domovinu da izgradi najve\u0107u ku\u0107u u rodnom selu. Pisac je intelektualno nadmo\u0107an i dobar deo drame se ili glasno nervira zbog gluposti svog cimera ili mu upu\u0107uje cini\u010dne komentare koje je radnik previ\u0161e glup da razume. Radnik, \u201eobi\u010dan \u010dovek\u201c ima sve ono \u0161to intelektualac nema \u2013 porodicu sa kojom razmenjuje pisma, svoj mali mir (ili pre pomirenost <\/em>sa situacijom u kojoj se nalazi) ali i nadmo\u0107nu telesnu snagu, \u0161to \u010dini da se intelektualac ve\u010dito pla\u0161i fizi\u010dkog sukoba sa njim.<\/p>\n\n\n\n

Imanenta kritika<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izme\u0111u dvojice imigranata postoji razvijena dinamika mo\u0107i kao i jasne klasne, kulturne i druge razlike. Mro\u017eek dakle o njima pi\u0161e izbegavaju\u0107i objektivizaciju \u017ertve – mehanizam kojem smo danas skloni kada se no\u0161eni humanisti\u010dkim porivima, u pozori\u0161tu bavimo ugro\u017eenim Drugima (migrantima, izbeglicama…). Kod njega Drugi kojima se bavimo nisu svi isti i predstavljaju vi\u0161e od ideolo\u0161ke funkcije koja slu\u017ei da se kroz saose\u0107anje i ose\u0107aj krivice uti\u010de na gledaoca. Oni (Drugi) su (isto kao i mi) prljavi, pokvareni i sme\u0161ni, imaju telo koje ispu\u0161ta sokove, gasove i robuju fantazijama koje odr\u017eavaju njihov simbolni svet. Drugim re\u010dima, u Mro\u017eekovom tretmanu njihova univerzalnost postaje konkretna i time on otvara prostor da njegova kritika ode dalje od prostog ukazivanja na lo\u0161 polo\u017eaj jedne ugro\u017eene dru\u0161tvene grupe.<\/p>\n\n\n\n

Rahel Jaeggi u knjizi \u201eKritika formi \u017eivota^{1<\/sup><\/a>\u201c pravi razliku izme\u0111u eksterne, interne i imanentne kritike. Eksterna<\/em> kritika<\/em> prema njoj nastupa izvana i jednostavno pretenduje da nametne svoja moralna na\u010dela drugima (\u017eene na istoku nose burke \u0161to predstavlja porobljavanje \u017eena ili \u017eene \u0161etaju po gradu polu-gole \u0161to predstavlja porobljavanje \u017eena). Interna<\/em> kritika<\/em> nastupa iznutra, te pronalazi nedoslednosti izme\u0111u proklamovanih vrednosti i vladaju\u0107ih praksi u okviru <\/em>nekog sistema vrednosti (npr. nasuglasje izme\u0111u humanizma koji predstavlja jezgro evropskog univerzalizma i neljudskog odnosa prema migrantskim i drugim prekarnim radnicima kao vladaju\u0107e prakse u EU). Iako je na umetni\u010dkoj sceni ova vrste kritike naj\u010de\u0161\u0107a, problem sa internom kritikom je to da joj domet ne ide dalje od ukazivanja na licemerje odre\u0111enih politi\u010dara ili politi\u010dkih snaga i da se zapravo na kraju njene te\u017enje pokazuju kao konzervativne jer i pored toga \u0161to ukazuje na nedoslodnost politi\u010dkog (moralnog) sistema koji kritikuje, sam sistem nije u stanju da dovede u pitanje. Ona poziva na povratak <\/em>manifestnim normama, odnosno onim normama koje sistem sam prepoznaje kao svoje. Ako za primer uzmemo to da visoka politika EU ne deluje u skladu sa proklamovanim humanisti\u010dkim vrednostima, interna kritika nije u stanju da prepozna da je ona bila i ostala jedan od glavnih uzroka<\/em> migrantske krize. U okviru interne kritike ne postoji mogu\u0107nost da se ka\u017ee da \u010dak i kada bi postojali uslovi da se prime sve izbeglice u zemlju i \u010dak kada bi se tretirali \u201ekao ljudska bi\u0107a\u201c, politika Zapada bi u tom pogledu i dalje bila kriminalna.<\/p>\n\n\n\n}

Imanentna, kao tre\u0107a vrsta kritike po Rahel Jaeggi, tako\u0111e nastupa iznutra – dakle u okviru sistema koji kritikuje – ali za razliku od interne kritike, ne polazi od svog zaklju\u010dka. Zbog toga je Jaeggi naziva objektivnom, kao prvim od njena \u010detiri principa za definisanje imanentne kritike. Po\u0161to ne polazi od seta vrednosti koji su zadati unapred, druga karakteristika ove vrste kritike je analiza, kao na\u010din da se do\u0111e do unutra\u0161njih kontradikcija. Njena tre\u0107a karakteristika je da je konstruktivna a ne destruktivna, odnosno da se ne zaustavlja na ukazivanju na kontradikcije \u2013 ve\u0107 iz kritike starih normi stvara nove. \u010cetvrti princip (i za nas najva\u017eniji) podrazumeva da je sumnji\u010dava i do samog mehanizma koji koristi za upu\u0107ivanje kritike, te da \u0107e i on tokom celog procesa pro\u0107i kroz transformaciju. Kao klasi\u010dan primer imanentne kritike Jaeggi navodi Marxovu analizu kapitalisti\u010dkog dru\u0161tva svog vremena i teze da su oslobo\u0111eni feudalnih du\u017enosti, seljaci postali slobodni akteri na tr\u017ei\u0161tu na kom prodaju svoj rad kao robu. Marx u svojoj kritici isti\u010de kontradikciju po kojoj su radnici – iako formalno slobodni da svoju \u201erobu\u201c (svoj rad) prodaju u za njih najboljim uslovima – fakti\u010dki osu\u0111eni na najgore pla\u0107ene poslove. Njihov (slobodan) rad tako postaje agent njihovog sopstvenog porobljavanja. Ono \u0161to Marx ovde dovodi u pitanje nisu samo uslovi u kojima radnici \u017eive ve\u0107 i sama ideja slobode ili slobodnog izbora.<\/p>\n\n\n\n

U drami \u201eEmigranti\u201c gledamo dvojicu ljudi koji obojica na kraju ne\u0161to gube zbog \u010dega ostaju bez jezgra fantazije koja je do tada davala strukturu njihovom svetu i posle \u010dega vi\u0161e nema povratka na staro, isto kao kada je u pitanju odnos Evrope prema bilo kojoj kategoriji Drugog: nedoslednost koja izmi\u010de internoj kritici se nalazi u samoj sr\u017ei sistema i nju nije mogu\u0107e imenovati bez radikalnog dovo\u0111enja u pitanje celog korpusa vrednosti na kojima sistem po\u010diva. Fantazija o kojoj je ovde re\u010d, je da je (kapitalisti\u010dka) Evropa mogu\u0107a bez krvave eksploatacije prekarnog (gastarbajterskog) rada.<\/p>\n\n\n\n

Pozori\u0161te kao oru\u0111e emancipacije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To da su \u201eoni\u201c, lokalci (sa kojima nema smisla poku\u0161avati uspostaviti kontakt) gore, a na\u0161i junaci dole u podrumu, kao i o\u0161trina sa kojom je Mro\u017eek stvorio lik pisca \u2013 disidenta, sa \u010dijom sudbinom se bez sumnje morao identifikovati, \u010dini da pomislimo da su na\u0161i junaci, koliko god razli\u010diti bili, u tekstu tretirani ravnopravno. Ipak, svesni smo da se u drami radi o ljudima \u010diji su svetovi toliko udaljeni da se \u201eu realnom \u017eivotu\u201c sasvim sigurno nikada ne bi ni sreli. Mro\u017eekova drama nije komedija ali je odnos izme\u0111u dvojice likova postavljen veoma duhovito izme\u0111u ostalog i jer bi se, da su \u201eEmigranti\u201c pisani dosledno kao delo \u201eozbiljnog\u201c \u017eanra, ova vrsta poetskog sa\u017eimanja bez sumnje \u010dinila tezno. Ovakvu postavku prihvatamo jer je u tradiciji komedije to jedna od najstarijih konvencija – odnos izme\u0111u dvojice mu\u0161karaca, jednog iz vi\u0161eg stale\u017ea (koji se bavi ljubavlju, dvobojima, filozofijom i poezijom) i jednog iz ni\u017eeg (koji se uglavnom bavi hranom i vinom). Taj odnos se onda apstrahuje i kroz komi\u010dan tretman postaje pri\u010da o ljudskim odnosima uop\u0161te, ali i vi\u0161e od toga – on se \u010dita i kao pri\u010da o pomirenju dve ljudske te\u017enje koje se van sveta komedije (ali i sveta duhovnosti, seksualnosti ili revolucionarnog duha) \u010dine potpuno nepomirljive \u2013 idealisti\u010dke i materijalisti\u010dke. Ovaj Mro\u017eekov motiv se \u010dini naro\u010dito aktuelan danas kada je na umetni\u010dkoj a naro\u010dito sceni izvo\u0111a\u010dkih umetnosti briga o razli\u010ditim ugro\u017eenim dru\u0161tvenim grupacijama (izme\u0111u ostalih i samih imigranata) postala jedna od va\u017enih i prihva\u0107enih izra\u017eajnih ni\u0161a. \u201eEmigranti\u201c u nama bude nelagodu, ne samo zbog okrutne normalizacije rasisti\u010dkog tretmana i eksploatacije kojima su na\u0161i junaci izlo\u017eeni u zemlji u koju su se doselili ve\u0107 i zato \u0161to – kada u ovom komadu zabrinuti intelektualac pokazuje brigu za objekat svoje pa\u017enje, obi\u010dnog \u010doveka, radnika, migranta \u2013 objekat mu taj pogled i uzvra\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

1<\/a>Rahel Jaeggi \u201cCritique of Forms of Life\u201d (The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge 2018)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

tekst za program predstave \u201cEmigranti\u201d Slavomira Mro\u017eeka, re\u017eija Nina Ram\u0161ak Markovi\u0107SNG Drama Ljubljana, oktobar 2021 Jedno\u010dinka Slavomira Mro\u017eeka je pri\u010da o jednoj novogodi\u0161njoj no\u0107i u \u017eivotu dvojice emigranata \u2013 jednog pisca i jednog fizi\u010dkog radnika (ekonomskog migranta). Tokom ve\u010deri dolazi do sna\u017enog su\u010deljavanja dva pogleda na svet koje na kraju ovu dvojicu stranaca ostavlja ogoljene Read more about Umetnik i njegov objekt<\/span>[…]<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1231,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","enabled":false},"version":2}},"categories":[14,44],"tags":[42,49],"class_list":["post-1230","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog","category-scena","tag-imigranti","tag-pozoriste"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/IMG_20210927_120826-scaled.jpg?fit=2560%2C1920&ssl=1","jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p4nQbN-jQ","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1230","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1230"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1230\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1232,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1230\/revisions\/1232"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1231"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1230"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1230"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1230"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}