tekst za program predstave \u201eCement\u201c u SNG Drama Ljubljana<\/em><\/p>\n\n\n\n

Kleist:<\/strong>

Nema vi\u0161e tvornice. Zar ne mo\u017eete to shvatiti,
\u010cumalove? Crvena ili bijela, Rusija ponovno pripada
Brezama. \u0160to vi imate protiv breza?
Ova hrpa hr\u0111e i kamena izgra\u0111ena je da traje
Tisu\u0107u godina. To vrijeme sad je pro\u0161lo.
Vidite li vodu koja dolazi s planina?
Isprat \u0107e i vratiti planinama kamenje,
\u0160to smo im ga bili oteli.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Cement (po Glatkovu) Hajnera Milera je tekst u previranju: po\u010dev\u0161i od samog revolucionarnog vremena koje tretira, preko borbe izme\u0111u emancipatornih te\u017enji njegovih likova i njihove ukotvljenosti u tradicionalne porodi\u010dne odnose iz kojih su izrasli, pa do ljubavnog odnosa glavnih likova, Da\u0161e i Gleba \u010cumalova, kroz koji se prelama uticaj dru\u0161tvenih okolnosti na najintimiju ravan. Sli\u010dno je i na formalnom planu – tekst se prote\u017ee od dijaloga \u010desto pisanog u verzu, preko meandriranja kroz u skoro \u010dehovljevskom tempu pisane \u201emale drame\u201d epizodnih likova i druge scene koje opisuju promene kroz koje prolazi rusko selo na po\u010detku ere Nove Ekonomske Politike, sve do monolitnih \u201epost-dramskih\u201d deonica u kojima se anti\u010dki mitovi koriste ne samo kao na\u010din da se polje kojim se tekst bavi znatno pro\u0161iri i omogu\u0107i da se postave neka op\u0161ta pitanja (o odnosu rada i slobode, bolu emancipacije, poziciji Heroja kao nosioca dru\u0161tvene borbe…), ve\u0107 i da se i samo ljudsko telo i afektivni aparat prepoznaju kao prostor sukoba.<\/p>\n\n\n\n

Postoji me\u0111utim jo\u0161 jedan konflikt, mo\u017eda ne tako sna\u017eno ispostavljen, ali kojem se Miler kroz razli\u010dite motive vra\u0107a tokom celog teksta – a to je odnos izme\u0111u prirode i ljudske civilizacije. Od planina iz kojih \u0107e ruke radnog naroda izbiti cement budu\u0107nosti, vukova koji vrebaju seljake dok im se drugi zbog toga dive do svog poslednjeg daha, pa do breza u koje \u0107e Rusija ponovo zarasti – u Cementu mo\u017eemo prepoznati dve \u201eprirode\u201d. Jedna je ta koju je Miler nasledio od Glatkova \u2013 konkretna priroda Rusije dvadesetih na po\u010detku perioda brze industrijalizacije, dakle priroda koja se Radom da pokoriti. Sasvim druga priroda se, na primer, da nazreti u fragmentu \u201eHeraklo 2 ili Hidra\u201d. Ta priroda je \u0111avolska, nepokoriva i \u0161to je mo\u017eda najva\u017enije, nije je mogu\u0107e prostorno je ograni\u010diti. Kada je ovakvo vi\u0111enje prirode u pitanju, ne postoji \u201espolja\u201d i \u201eunutra\u201d, pa tako junak ovog fragmenta sa u\u017easom otkriva da se isto odnosi i na samo njegovo telo – on ne zna gde se on zavr\u0161ava a gde po\u010dinje krvolo\u010dni protivnik kojeg je krenuo da pobedi. Upravo je taj horor suo\u010davanja sa Prirodom \u2013 neljudskom ru\u0161ila\u010dkom energijom koja je sazdana od ultimativnog nasilja nad telom (na\u0161im telom, telom na\u0161ih voljenih!), bio polazi\u0161te za na\u0161u postavku Milerovog Cementa u Ljubljanskoj Drami.<\/p>\n\n\n\n

Kada smo bili deca umeli smo mnogo bolje da prepoznamo opasnost koja vreba u mraku. Kasnije smo nau\u010dili da ignori\u0161emo senke koje su nam se igrale iznad kreveta i nosile stra\u0161ne slutnje, sve dok ih jednog dana ponovo ne budemo videli iznad bolni\u010dkog kreveta, stari i nemo\u0107ni. Te stra\u0161ne ali u isto vreme i privla\u010dne \u201esenke\u201c nisu bile samo naslu\u0107eno nasilje telesnog propadanja, bolesti i smrti ve\u0107 i nasilje seksualnosti kao i druge stvari koje nismo mogli da uklju\u010dimo u simbolni svet^{1<\/sup><\/a>. Tokom ljubavnog \u010dina se, makar na trenutak, civilizovani, moralni \u010dovek odvaja od \u201ecivilizovanog sebe\u201c i u njemu se budi ne\u0161to stra\u0161no, pokvareno, skoro \u017eivotinjsko. Ali ako govorimo o seksualnosti kao nasilju, ne mislimo nu\u017eno samo na telesni odnos. Seksualnost se da videti kao nasilje i strukturalno, kao jedan potencijalno \u201edestruktivan\u201c aspekt ljudskih odnosa koji je uvek manje ili vi\u0161e prisutan, tako da postoji vrlo dobar razlog za\u0161to je seksualnost u svakom dru\u0161tvu jasno regulisana:<\/p>\n\n\n\n}

The origins of war, sacrifice and orgy are identical; they spring from the existence of taboos set up to counter liberty in murder or sexual violence. These taboos inevitably shaped the explosive surge of transgression. All this does not mean that recourse was never had to the orgy – or war, or sacrifice – for the sake of the results rightly or wrongly attributed to them. But in that case it was a secondary and inevitable business of frantic violence hurled in among the wheels of human activity as organised by work.^{2<\/sup><\/a><\/p><\/blockquote>\n\n\n\n}

Ako dakle seksualnost vidimo kao jednu od aktivnosti koje su morale da budu regulisane jer direktno dovode u pitanje svet rada, kako to predla\u017ee u \u017dor\u017e Bataj, to podrazumeva da \u0107e se na\u010dini i stepen isklju\u010divanja tog nasilja (seksualnosti, smrti…) menjati u zavisnosti i od na\u010dina <\/em>na koji \u201erad organizuje ljudsku aktivnost\u201c. Vreme koje obra\u0111uje roman \u201eCement\u201c Glatkova se bavi jednom radikalnom promenom u tom na\u010dinu. Re\u010d je o jedinstvenom istorijskom trenutku, koji nije doneo samo novo dru\u0161tveno ure\u0111enje ili ekonomski poredak – u pitanju je zaista bio kraj jedne civilizacije, jednog na\u010dina na koji je rad organizovao, strukturisao ljudsku aktivnost. Ne\u0161to se zavr\u0161ilo a to \u0161to je po\u010dinjalo bilo je jo\u0161 uvek slepo. Kako bi izgledao svet ako rad vi\u0161e ne bi bio otu\u0111ivan, ako ne bi vi\u0161e bilo vlasnika? Ubiti Bogove, \u017eiveti bez ve\u010dnih autoriteta popova, mu\u017eeva, o\u010deva, zna\u010dilo je da \u010dovek stajao sam pred ponorom Istorije. Vi\u0161e nije bilo uputstava o tome kako ponovo uspostaviti svet – osim onih koje smo u\u010dili jedni od drugih.<\/p>\n\n\n\n

Da\u0161a:<\/strong> <\/p>

Ne znam
\u0160to \u0107e biti. Sve je druk\u010dije.
Daj mi vremena, Glebe. Na stari na\u010din ti
Svoju \u017eenu ne\u0107e\u0161 vi\u0161e prona\u0107i. Ne\u0161to je prestalo.
To \u0161to po\u010dinje jo\u0161 je slijepo.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Junaci ovog romana su okru\u017eeni smr\u0107u i nasiljem ali se budu\u0107nost otvara pred njima kao ponor. Bacanje u taj ponor zna\u010di sigurnu smrt – mo\u017eda samo simbolnu (kraj onoga \u0161to je do tada zna\u010dilo \u010dovek, rad, mu\u0161karac, \u017eena, ljubav…) a mo\u017eda i biolo\u0161ku. U takvim vremenima senke<\/em> nije mogu\u0107e dr\u017eati daleko od sebe – revolucionarima smrt uvek sedi na ramenu. Mi \u017eivimo u sasvim druga\u010dijim vremenima. Revolucionara vi\u0161e nema i smrt vi\u0161e nikome ne sedi na ramenu, ali i pored toga ose\u0107amo ne\u0161to nije u redu. Pretnja realne katastrofe koja se otvara pred nama, nije dovoljno velika da bismo bili spremni da je u potpunosti sagledamo. Ipak nismo prepu\u0161teni sebi. Neko (ili ne\u0161to) je sa nama. Jel ose\u0107ate? Kada smo bili deca, sebi smo dopu\u0161tali da vidimo, osetimo taj isti neprijatan ose\u0107aj od kog ne\u0107emo mo\u0107i da pobegnemo kada stari i bolesni budemo gledali igru svetla i senki na zidu iznad kreveta – slutnju da ne\u0161to stra\u0161no, monstruozno sve vreme stoji u mraku i posmatra nas. Civilizacija kojoj pripadamo ne poznaje na\u010din da misli seksualnost, smrt ili zastra\u0161uju\u0107e ponore slobode i zato smo morali da nau\u010dimo da \u017eivimo sa monstrumima. Ali \u010dime \u0107e se baviti monstrumi kada nas vi\u0161e ne bude?<\/p>\n\n\n\n

Milan Ram\u0161ak Markovi\u0107<\/p>\n\n\n\n

1<\/a>Naravno, ne \u017eelim da ka\u017eem da kao odrasli razumemo seksualnost ili da ona, ako joj dopustimo da se poka\u017ee u svom punom sjaju ne izaziva manje u\u017easa ali sada bar znamo \u0161ta je to <\/em>\u0161to ne razumemo i \u0161to nas u\u017easava.<\/p>\n\n\n\n

2<\/a>Georges Bataille \u201cErotism, Death and Sensuality\u201d (First City Lights edition, 1986)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

tekst za program predstave \u201eCement\u201c u SNG Drama Ljubljana Kleist: Nema vi\u0161e tvornice. Zar ne mo\u017eete to shvatiti,\u010cumalove? Crvena ili bijela, Rusija ponovno pripadaBrezama. \u0160to vi imate protiv breza?Ova hrpa hr\u0111e i kamena izgra\u0111ena je da trajeTisu\u0107u godina. To vrijeme sad je pro\u0161lo.Vidite li vodu koja dolazi s planina?Isprat \u0107e i vratiti planinama kamenje,\u0160to smo Read more about Cement i breze<\/span>[…]<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":7147000,"featured_media":1055,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","enabled":false},"version":2}},"categories":[14,44],"tags":[49],"class_list":["post-1054","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog","category-scena","tag-pozoriste"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/IMG_20210114_110114-scaled.jpg?fit=1920%2C2560&ssl=1","jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p4nQbN-h0","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1054","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7147000"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1054"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1054\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1059,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1054\/revisions\/1059"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1055"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1054"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1054"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1054"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}